Kancer i kovid – kada da se vakcinišu, i kako da se zaštite oboleli od raka

Govoreći o onkološkim pacijentima, dr Ana Jovićević, epidemiolog iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, rekla je da dijagnoza malignih bolesti za većinu obolelih predstavlja kriznu životnu situaciju, ne samo za obolelog već i za njegovu porodicu, sa kojom oni treba da se izbore na neki način. 

„Sada se tome pridružila i ova globalna kriza koja je kompletno izmenila naš način života", rekla je dr Jovićević i dodala da je prioritet za onkološke pacijente da se što pre postavi dijagnoza i počne sa lečenjem.

Ipak, sada se, kako kaže, pojavio strah od kovida i zaražavanja prilikom odlaska u zdravstvene ustanove.

Epidemija nije donela ništa dobro ni onkološkim pacijentima ni zdravstvenim radnicima, ali, kako kaže dr Mihailo Stjepanović, zamenik direktora Klinike za pulmologiju, KCS, češće su rađeni radiografski pregledi, te je jednom broju pacijenata ranije postavljena dijagnoza karcinoma pluća.

„Na taj način, dali smo im šansu za hirurški tretman, i potpuno izlečenje, što je, da kaže, neka svetla tačka", rekao je dr Stjepanović.

Dr Jovićević je dodala da je na ponašanje i lečenje onkoloških pacijenata uticala i izmena načina rada zdravstvenih ustanova, jer su neke usled pandemije, prešle u „kovid sistem".

Ukazala je i na uticaj organizacionih i finansijskih problema pacijenata oko putovanja, dolazaka...

„Mi smo nedavno uveli da je prilikom prijema u stacionar neophodno da pacijent donese PSR test. Zahvalni smo Institutu Batut i Gradskom zavodu za javno zdravlje, koji izlaze u susret i našim pacijentima obezbeđuju testiranje. Za preglede i dijagnostiku ti testovi nisu potrebni", objasnila je dr Jovićević.

I dr Stjepanović kaže da je antigenski test ne stariji od 48 sati, potreban kada se dolazi na Kliniku za pulmologiju, koja je dva puta do sada bila u „kovid sistemu".

„Moram da napomenem da je naša dnevna bolnica za zbrinjavanje onkoloških pacijenata i tada radila, dnevna bolnica za zbrinjavanje obolelih od raka pluća je neprestano primala bolesnike, tako da nijedan bolesnik nije bio uskraćen za onkološku terapiju", dodao je dr Stjepanović.

Kao onkološka ustanova, Institut za onkologiju i radiologiju je neprekidno radio, nije bio kovid-ustanova niti je imao prekide u radu.

„Trudili smo se da obezbedimo sve tipove dijagnostike, lečenja i podrške pacijentima, što smo i uspevali. Radili smo punim kapacitetima, što nije bilo ni malo lako jer smo se uz to trudili da zaštitimo i pacijente i zdravstvene radnike od kovid infekcije, što u postojećim uslovima, u zgradi koja je stara gotovo 80 godina, u bolesničkim sobama koje imaju nekad i do 12 kreveta, nije nimalo jednostavno", ispričala je dr Jovićević.

Nema statistike o eventualnom povećanom broju onkoloških pacijenata 

Dr Stjepanović kaže da nema istraživanja o tome da li je u poslednje vreme povećan broj onkoloških pacijenata.

„Samo vidim da je veliki priliv pacijenata, takođe, veliki je priliv i postkovid pacijenata, što dodatno komplikuje stvari. U svakom slučaju, nijedna pacijent nije vraćen, i svi su kod nas ambulantno zbrinuti i pregledani", kaže dr Stjepanović. Dr Stjepanović navodi i da su tokom talasa pandemije, na kliniku primali pacijente sa srednje teškom i teškom pneumonijom.

„U ovom drugom talasu, bilo je dana kada smo imali sve pacijente koji su bili na kiseoniku ili na nekom drugom vidu neinvanzivne ili invazivne mehaničke ventilacije. Zbrinjavali smo, ne samo plućne onkološke bolesnike nego i pacijente koji su se lečili od drugih onkoloških bolesti i svi su primani. Oni spadaju u rizičnu grupu pacijenata, ali smo imali pacijente koje smo dobro tretirali i uspešno izlečili", izjavio je dr Stjepanović.

Kancer i vakcinacija

Govoreći o onkološkim pacijentima i vakcini protiv kovida, dr Jovićević kaže da je poželjno da se oni vakcinišu, bilo kojom vakcinom. 

„Pojedine kategorije pacijenata su naročito ugrožene kovidom, to su recimo bolesnici sa nekim tipovima, hematološkim malignitetima, tumorom pluća i tako dalje, kao i bolesnici na aktivnoj terapiji, kojima je terapija u toku. Najbolje je, ako mogu, da se vakcinišu pre početka terapije, a ako ne mogu, znači tokom hemioterapije, radioterapije, imunološke, ili biološke, postoje samo neki tipovi intenzivne hemioterapije, ili neki tipovi terapije kada su usmerene na B ćelije, kada treba sačekati i konsultovati se. Kada se radi o hirurškoj intervenciji, treba napraviti pauzu sedam dana, pre ili posle hirurške intervencije, samo da ne bi došlo do preklapanja simptoma, znači postvakcinalnih ili nekih vezanih za operaciju", objasnila je dr Jovićević.

Savetovališta na usluzi  

U Klinici za pulmologiju otvoreno je Nacionalno savetovalište za obolele od karcinoma pluća. Utorkom i četvrtkom od 14 do 17 časova javljaju se doktori i medicinske sestre koji će dati potrebne informacije.

Dr Stjepanović je uputio poruku onkološkim pacijentima: „Svim pacijentima, kao što sam se i ja vakcinisao, savetujem da se obavezno vakcinišu, da se pridržavaju epidemioloških mera, znači – nošenje zaštitne opreme, i držanje distance."

I doktorka Jovićević je podsetila da dugi niz godina i na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije funkcioniše Savetovalište. Novo je da je u poslednje vreme pokrenuta i telefonska linija za psihološko savetovanje.

„Ono što bi bila preporuka, uz sve mere koje moramo poštovati, jeste da ipak sada već epidemija dugo traje, a trajaće ne znamo još koliko, mislimo i na onu drugu preventivu – na način života, koji smo dramatično izmenili, fizičku aktivnost, na sreću dolazi proleće, način ishrane, izbegavati alkohol, duvan i sve faktore rizika i razmišljati o simptomima, ne samo simptomima kovida, nego i nekim drugim, i otići kod lekara, ne izbegavati lekara, setiti se svih onih preventivnih pregleda koje smo ranije upražnjavali, jer neke stvari ne mogu da čekaju", savetuje Jovićevićeva.