Kakav treba da bude roditelj da bi deca bila dobra

Biti roditelj je oduvek bilo jedno od najsloženijih i najzahtevnijih „zanimanja“ i najtežih poslova sa kojima se srećemo u životu. Jeste da za roditeljstvo ne postoji škola, ali svi moraju imati na umu da se ono uči.

Još od davnina postoji izreka da je „Za odgoj jednog deteta potrebno celo selo“, što simbolično govori koliko je roditeljstvo zahtevan posao i koliko je za njega potrebno truda, emocija, energije, posvećenosti, naglašava gošća Jutarnjeg programa, docentkinja dr Vera Despotović, porodični terapeut.

„U savremenim uslovima kada vidimo da su mnogo veći izazovi pred nama, da moramo da se snalazimo u mnogo različitih uloga, da su porodične zajednice mnogo manje nego ranije, da je ogroman socijalni pritisak biti savremen i uspešan roditelj, zadovoljiti sve potrebe detetu – sve to deluje nekako nepovoljno za roditeljstvo u smislu zahtevnosti i pred roditelje stavlja veliki imperativ i zahtev kako odgovoriti na sve te uloge“, naglašava dr Despotović.

Činjenica je da je ranije bilo više podrške od, na primer, baka i deka, jer se živelo u porodičnim zajednicama tako da su one nužno pomagale i učestvovale u podizanju dece. Sada su porodice mnogo manje, a sve veći broj je jednoroditeljskih porodica, s obzirom na to da je stopa razvoda velika.

Mnogi roditelji danas se toliko iscrpljuju u pokušaju da kontrolišu sve aspekte detetovog života – od izbora najboljeg vrtića, najbolje učiteljice, najadekvatnije vanškolske aktivnosti do najboljeg trenera, da se postavlja pitanje, može li se ova situacija nekako pojednostaviti.

Međutim, kako napominje gošća Jutarnjeg programa, jako je teško pojednostavljivati stvari u ovako složenim uslovima. Roditelj zna da mora detetu da obezbedi ekonomsku sigurnost – treba školovati dete, obezbediti mu sve uslove da bi dobro napredovalo i razvijalo se, a ako ljudi u startu znaju da imaju nesiguran posao, nemaju stan, često se odlučuju da odustanu od roditeljstva.

„Prioritet je da dete bude zdravo, voljeno i da ga roditelji jasno disciplinuju, da dete zna jasno šta je dobro, a šta nije i da mu roditelji postavljaju određene granice“, naglašava porodična terapeutkinja.

Kako se postavljaju granice?

Svaki roditelj ima najbolje želje da dobro vaspita decu, ali način na koji to sprovode nekada dovodi do negativnih posledica. Roditelji često pribegavaju kazni ako dete ne uradi nešto što su oni zamislili ili mislili da je ispravno.

„Roditelji uvek mogu na neki manje oštar način da pokažu detetu da bi neku stvar trebalo da uradi drugačije. Dete ne može da nauči nešto dobro ako je udareno i oseća se poniženo, posramljeno i uplašeno“, napominje dr Despotović.

Postoji način da vaspitate dete tako što ćete više uvažiti njegove potrebe. Isto tako, ukoliko je roditelj previše popustljiv, dete će se osećati nesigurno, jer neće znati šta je ispravno, a šta ne.

Metode konstruktivnog načina vaspitanja dece podrazumevaju da dete participira, jer ako dozvolite detetu da samo o nečemu odluči, učite ga da za svoje odluke preuzima i odgovornost. 

Građenje poverenja

S obzirom na to da zahvaljujući savremenim tehnologijama, elektronskim dnevnicima, roditeljskim grupama na društvenim mrežama, deca teško mogu bilo šta da sakriju od roditelja te se nameće pitanje kako razviti međusobno poverenje, jer deci smeta taj apsolutni nadzor nad njihovim životima.

„Ako se dete ne plaši kazni, ako se ne plaši neke vrste odmazde i ako oseti da će roditelj da ga čuje, a da neće odmah da ga kritikuje, dete će se otvarati što je naročito važno kada se dođe do perioda puberteta kada se deca nužno više identifikuju sa vršnjačkom grupom i udaljavaju od roditelja. Ukoliko nema te komunikacije i ukoliko nema poverenja, onda je mala verovatnoća da će se neki problemi, koji će se neminovno javiti, uspešno rešavati. Deca lažu zato što se plaše kako će roditelji reagovati“, dodaje terapeutkinja.

Ukoliko roditelji od početka dete doživljavaju kao subjekt socijalizacije, a ne kao objekat, rukovodeći se tezom – „Ja ću da ti kažem, jer ja najbolje znam“, mnogo će jače učvrstiti međusobno poverenje. Ukoliko dete i uradi nešto što nije uredu, onda kroz taj proces treba postavljati granice i kroz to učiti kako drugačije.

„Najvažnije je voleti dete onakvo kakvo ono jeste, a ne onako kako bi roditelji želeli da ono bude. Roditelji često iz nekih neostvarenih ambicija usmeravaju dete u nekom pravcu koji bi oni želeli, a dete možda pokazuje sasvim drugačije sklonosti. Važna je ljubav i emotivni odnos koji se gradi sa detetom“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Roditeljstvo se uči

Činjenica da smo svi mi odrasli u nekoj porodici, ne znači da sve znamo o roditeljstvu, naročito kada su se okolnosti promenile. Postoje određene veštine koje je potrebno savladati, a koje će roditeljima značajno olakšati da se snađu u nekim veoma izazovnim situacijama.

Kako naglašava dr Vera Despotović, problem predstavlja i to što nedostaju brojni servisi koji bi pomogli roditeljima da se snađu u ovako odgovornoj ulozi.

„Često se govori kako je roditeljstvo važno, kako je porodica osnovna ćelija društva i slično, ali ja se onda često pitam, a ko pomaže toj porodici? Zaista jako malo postoji servisa koji bi postojali u lokalnoj zajednici. Kada bi bilo više klubova za decu i kada bi roditelji dobijali veću podršku, mislim da bi im to olakšavalo“, smatra dr Despotović.

Centar za prava deteta sprovodi projekat „Prava deteta u politikama i praksi“ i širi tu ideju kako da se razvijaju konstruktivniji modeli vaspitanja koji će biti više u skladu sa potrebama dece i koji će deci omogućiti pravilniji razvoj.

U okviru tog projekta obavljeno je više obuka, kako za profesionalce u oblasti socijalne zaštite, ali i u obrazovanju, kako bi profesionalci koji rade sa roditeljima osnivali škole za roditelje gde bi mogli da dobiju podršku kako da se izbore sa ovim složenim izazovima. 

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 21. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво