Plakanje poboljšava zdravlje!

Naučnici sa Univerziteta „Indijana" nedavno su dokazali da muškarci koji plaču imaju veće samopouzdanje nego oni koji suzdržavaju suze.

Dokazi ukazuju da suze smanjuju alergije, ublažavaju bol kod reumatoidnog artritisa, regulišu imunološki sistem i drugo.

U studiji iz 2006. godine stručnjaci su proučavali reakcije 60 osoba koje su patile od ekcema i alergija, dok su gledale srceparajuću porodičnu dramu Kramer protiv Kramera.

Do rezultata su stručnjaci došli tako što je ispitanicima pre filma na kožu stavljen lateks, a kasnije su im merili reakciju.

U poređenju s onima koji nisu pustili suzu, uplakani gledaoci imali su manju reakciju na lateks, a njihova koža je imala i niži nivo markera upale imunoglobulina.

Japanska studija s pacijentima koji boluju od autoimune bolesti, reumatoidnog artritisa, otkrila je da oni koji plaču osećaju manji bol i imaju manje simptoma nego oni koji trpe i ne plaču.

Pretraga krvi odmah nakon plakanja pokazala je da je nivo prirodnih imunoloških hemikalija, koji inače pogoršavaju tu bolest, bila manja i da ti pacijenti bolje kontrolišu stanje bolesti posle godinu dana.

Mnogi stručnjaci isticali su da je ovo dokaz da su suze prirodna odbrana tela protiv hormona stresa koji bi mogli da naškode telu.

Plakanje prati pojačana aktivnost u parasimpatičkom nervnom sistemu, a njegov posao je da smiri telo nakon stresnog događaja i uspori rad srca.

Pojedine studije ukazuju da plakanje povećava nivo oksitocina, hormona sreće, koji onemogućava ispuštanje hormona stresa, kortizola.

Studija objašnjava da žene, po pravilu, plaču više, ali se čini da oba pola plaču podjednako tokom velikih životnih događaja kao što je žaljenje za umrlim, objašnjava profesor Ad Vingerhoets, psiholog sa Univerziteta „Tilburg" u Holandiji.

Međutim, uporede li se sa ženama, muškarci češće plaču zbog pozitivnih događaja, dok ženske suze češće poteku zbog onih negativnih.

Zbog te razlike stručnjaci uglavnom okrivljuju hormone i objašnjavaju da testosteron suzbija potrebu za plakanjem, dok ženski hormon prolaktin podstiče saosećanje i suze.

Profesor Vingerhoets kaže i kako na količinu suza utiče i sposobnost saosećanja i neurotičnost – što je osoba neurotičnija to će biti osetljivija na osećaje drugih ljudi i lakše će zaplakati.

Stručnjaci dodaju i da se češće plače ukoliko smo neispavani, ili pod uticajem alkohola, jer oba stanja umanjuju kontrolu nad osećajima i reakcijama.