Ni pećinskim ljudima se nije išlo u tazbinu

Američki naučnici su obelodanili da poseduju dokaze da su pećinski muškarci živeli i umirali u mestu rođenja, a da su im se žene pridruživale, dolazeći iz udaljenih krajeva.

Studija, objavljena u časopisu Nejčer (Nature), nudi potpuno novi uvid u društveno tkivo australopitekusa, izumrlog roda hominida, blisko srodnog roda čoveka, koji je živeo na jugu Afrike pre oko dva miliona godina.

Svojim rezultatima, istraživanje dovodi u pitanje pretpostavku da su naši daleki preci napustili četvoronožni položaj i počeli da hodaju na dve noge kako bi lakše prevalili veće razdaljine u potrazi za hranom.

Budući da muškarci, kao što se u studiji ističe, nisu odmicali daleko od svojih skloništa, moglo bi se zaključiti da je prelazak na uspravno hodanje bilo podstaknuto nekim drugim potrebama.

Dosad se veoma malo znalo o načinu života i srodničkim vezama naših dalekih predaka.

„Lobanje i zubi daju šture informacije", objašnjava Mat Sponhajmer, profesor antropologije sa Univerziteta u Koloradu i koautor studije.

Da bi učinili da kosti „progovore", Sponhajmer i njegove kolege su posegli za metodom dostojnom Šerloka Holmsa i u nekoliko zuba starih dva miliona godina došli do dokaza o ponašanju australopitekusa.

Sasvim male varijacije u atomima teškog metala stroncijuma odgovaraju raznim tipovima tla i stena, što pomaže u identifikaciji geografskih lokacija.

S ozbirom na to da se ugrađuje u zubnu gleđ samo tokom prvih godina života, stroncijum nam omogućava da saznamo da li je neki primat rođen u mestu u kojem je živeo i umro.

Istraživači su proučili zube 19 jedinki - osam australopitekusa afrikanusa i 11 parantropusa robustusa, koji su živeli pre 2,4 do 1,7 miliona godina.

Obe vrste su živele u šumovitim savanama, hraneći se, najverovatnije, voćem, travom, semenkama i koštunjavim plodovima.

Laserskom analizom izotopa stroncijuma ustanovljeno je da je svega 10 odsto muške populacije poticalo izvan područja u krugu od 30 kilometara u kojem su živeli i umrli, a da se čak 50 odsto predstavnica ženskog pola doselilo.

Iz toga sledi zaključak da su, za razliku od žena koje su često poticale iz udaljenih krajeva, muškarci retko zalazili dalje od nekoliko kilometara od svoje pećine.

„Imamo prvi direktni uvid u geografsko kretanje ranih hominida. Ispada da su, pre svega, ženke napuštale prvobitnu zajednicu", ocenila je Sendi Koplend koja je predvodila stručni tim.

Osim toga što je izazvalo iznenađenje u naučnim krugovima, istraživanje je dovelo u pitanje i dosadašnje objašnjenje o razlozima koji su podstakli primate da počnu da se kreću uspravno, umesto četvoronoške.

„Pretpostavljali smo da će više hominida poticati iz drugih krajeva, pošto se obično misli da je evolucija bipedalizma (kretanja na dve noge) posledica potrebe ljudi da prelaze velike razdaljine", navodi profesorka Koplend, dodajući da novi dokazi upućuju na zaključak da je uspravno hodanje evoluiralo iz drugih razloga.