Читај ми!

Dijamanti iz laboratorije - prirodni ili veštački uvek poželjni

Dijamanti su večni, ali pored nastanka u prirodi mogu nastati i u laboratoriji. Naučnici u Australiji ističu da su ubrzali proces nastanka dijamanata u laboratoriji nastalih na samo nekoliko minuta i na sobnoj temperaturi.

Drago kamenje nastaje posle usitnjavanja i zagrevanja ugljenika daleko ispod površine Zemlje, a proces traje milijardama godina. Međunarodni tim istraživača predvođen Australijskim nacionalnim univerzitetom i Univerzitetom u Melburnu istakao je da su u laboratoriji stvorili dve vrste dijamanata, na sobnoj temperaturi, korišćenjem visokog pritiska ekvivalentnog pritisku koji bi naparavilo 640 afričkih slonova koji balansiraju na vrhu prstiju u baletskim cipelama. 

Istraživači napominju da su uspeli da stvore dve vrste strukturno različitih dijamanata - jedan sličan onima koji se obično nose kao nakit i drugi tip nazvan Lonsdalit, koji se prirodno nalazi na mestu udara meteorita i tvrđi je od većine dijamanata.

Sintetički dijamanti sami po sebi nisu novi, nastali su u laboratorijama četrdesetih godina prošlog veka u pokušaju da se pronađu jeftiniji, etički i ekološki prihvatljiviji kamenčić

Ali istraživači su bili oduševljeni stvaranjem takvih dijamanata na sobnoj temperaturi, posebno  dijamanta Lonsdalita, koji ima potencijal da se koristi za sečenje "ultra-čvrstih" materijala na rudarskim nalazištima.

„Stvaranje ovog retkog, ali izuzetno korisnog dijamanta dugoročni je cilj našeg rada. Prvi put u našoj laboratoriji bilo je uzbudljivo postići mogućnost izrade dve vrste dijamanata na sobnoj temperaturi", istakla je Huang Ksingshuo naučnik Australijskog nacionalnog univerziteta koji radi na projektu.

Dijamanti koji se "gaje" u laboratoriji obično nastaju tako što se ugljenik intenzivno podvrgava toploti. Koliko vremena treba za izradu dijamanata?

Samo nekoliko minuta, zahvaljujući revolucionarnom istraživanju koje su vodili istraživači sa univerziteta u Australiji.

Dijamanti iz „semena" nastali u laboratoriji

Da bi formirali dijamante, istraživači su izvršili ogroman pritisak kako bi stvorili „silu uvijanja ili klizanja", rekla je Džodi Bradbi, profesor fizike na univerzitetu u Australiji.

Postoji više načina za pravljenje dijamanata u laboratoriji. Uvek proces počinje sa „semenom" ili parčencetom dijamanta. U mašinu se stavljaju „seme" i ugljenik koji se izlažu temperaturi od od 1.500 stepeni Celzijusa i velikom pritisku. To je ustvari oponašanje svih procesa koji se događaju u zemljinoj utrobi tokom milijardi godina.

Kompanije koje se bave iskopavanjem dijamanta su "Rio Tinto", "Alrosa" i "Birs". Da bi se iskopao jedan karat dijamanta, potrebno je iskopati oko 250 tona zemlje. Za sva iskopavanja koriste se mašine koje rade na dizel gorivo, što je za životnu sredinu loše. Pri tom procesu eksploatacije zagađuju se i voda i zemljište.

Američka kompanija "Diamond Foundary" za dobijanje dijamanata koristi solarnu energiju, a čitav proces nastanka dijamanata u laboratoriji koristi obnovljive izvore energije.

Koliko vrede dijamanti nastali u laboratoriji

Po procenama stručnjaka samo jedan odsto dijamanata nastaje u laboratorijama. Tako nastali dijamanti gube na vrednosti, pa im je cena na tržištu niža.

Istraživač Dugal Meklok, profesor fizike na Univerzitetu u Melburnu, i njegov tim koristili su napredne tehnike elektronske mikroskopije za uzimanje "kriški" iz eksperimentalnih uzoraka kako bi bolje razumeli kako su nastali dijamanti.

U istraživanje su bili uključeni i istraživači sa Univerziteta u Sidneju i Nacionalna laboratojija Tenesija u SAD.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво