Marketinški angažman zamenila za voćni aranžman

Kada je za sobom zatvorila vrata marketinške agencije u kojoj je godinama radila, Suzana Pavlović otvorila je vrata svog doma. Tu se uposlila, tako što je počela da aranžira voćne korpe.

„Taj kompanijski život je jako iscrpljujući. U mom slučaju je bio povezan sa putovanjima, duga odsustva, neviđanja dece, njihove obaveze koje ne mogu da ispunim, tipa treninga ili nekakve školice koje koje su u tom trenutku pohađali. Onda propuštate neka društvena događanja, ne možete da ih odvedete na neki rođendan, to vas negde načne prosto, a tu je i taj neki zdravstveni momenat, jer sam primetila da ne mogu više da izdržim“, kaže Suzana.

Kao simbol zdravlja voće je bilo logičan izbor, a kako Suzana kaže, nikad nije ni nedostajalo u njihovom domu. Jedino što je nedostajalo njenim sinovima je majka, pa su se otkazu upravo oni najviše obradovali. Kažu da sada imaju više vremena za vožnju biciklom, ali i kuglanje.

Ipak, ne zapostavljaju ni posao, pa su tako desna ruka majci. Tako je u porodici Pavlović jasna podela rada. Suzanin suprug zadužen je za logistiku i nabavku gajbica, dok su sinovi pomoć u aranžiranju i isporuci.

„Mislim da im pokazujem prave vrednosti, u smislu da, kada nešto svojim rukama naprave pa još nekoga i usreće, onda je taj materijalni deo prosto logičan, ali ne bi bio logičan da se nisu potrudili. Mi vrlo često o tome razgovaramo i mislim da tako uče jednu ozbiljnu lekciju koja će im trebati u životu“, ističe Suzana.

Lična preporuka kao najbolja reklama 

Lekcije iz marketinga primenila je i u ovom poslu. Prve mušterije bili su prijatelji i poznanici. Ličnu preporuku vidi kao najbolji vid reklame.

„U trenutku kada se rodila ideja da ja to želim da radim, da želim da napustim kompaniju i da ću sada da se bavim time, prošlo je dobrih par meseci u planiranju, osmišljavanju cena, dobavljača za voće, za gajbice, kako će to izgledati, kako ću raditi isporuku, koliko brzo mogu da odgovorim na nečiju želju itd. To su sve elementi koje moramo uklopiti“, kaže preduzetnica.

Važno je znati uklopiti i voće. To čini poštujući slaganje po boji. Sezona diktira sadržaj gajbice, ali i količinu posla, kog je više za vreme praznika.

„Kada neko dobije ovakav poklon, može da iskoristi ceo sadržaj, plus i samu gajbicu, koja je rađena po mojim nacrtima i koja može kasnije da se koristi, na primer za saksijsko cveće, odlaganje igračaka, čarapa, što je jedna majka i uradila“, objašnjava Suzana.

Nakon godinu dana poslovanja planirala je da u narednih šest meseci živi od ovog posla. To se još nije dogodilo, pa je zacrtala novi rok. Priznaje da sadašnji prihodi ne mogu da zamene kompanijsku platu, ali da joj matematika kojom se vodi za sada više prija. I zato joj ne smeta manje novca u novčaniku sve dok imaju više osmeha na licu.