Da li je ovo prava Lesi?

Sedmorica mornara za koje se pretpostavljalo da su mrtvi – ostala su u podrumu jednog paba u luci u Dorsetu, nakon nemačkog torpedovanja britanskog vojnog broda u novogodišnjoj noći 1914. godine.

Pas vlasnika paba – kratkodlaki ovčar po imenu Lesi, ušao je u podrum i seo pored nepokretnog tela mornara Džona Kovana.

Zahvaljujući psu koji mu je lizao lice i njuškao ga u narednih pola sata, mornar je počeo da se pomera. Spasioci su to primetili i požurili ka njemu. Nakon toga, Džon je uspeo potpuno da se oporavi.

Neki čak veruju da je ova neobična priča inspirisala engleskog pisca Erika Najta da napiše roman Lesi se vraća kući 1938. godine, koji je bio osnov za kasniju istoimenu TV seriju i film.

Ovu izuzetnu priču je u potpunosti otkrio istoričar Rodni Leg, a njegova knjiga Dorset u Prvom svetskom ratu objavljena je posthumno.

Ukupno 547 ljudi je stradalo kada je vojni brod "HMS Formidable" napala neprijateljska podmornica, tokom vežbe u zalivu Lajm. Oko 200 ljudi, uključujući Džona Kovana, preživelo je eksploziju.

Samo dva čamca za spasavanje su spuštena u vodu pre gubitka struje, nakon čega više nijedan nije mogao biti spušten.

Sutradan, jedan od čamaca je isplivao na plažu u Lajm Ridžisu i onima na brodu koji su bili jedva živi – ukazana je pomoć, dok su svi za koje se pretpostavljalo da su mrtvi, uključujući i Džona Kovana, prebacivani u obližnji pab koji je pretvoren u mrtvačnicu.

Pas vlasnika paba, Lesi, navikao je da liže lice vlasnikovoj ženi kako bi je probudio nakon redovnih epileptičnih napada.

Lesi je isto tako počela da njuška i liže lice moranara Kovana – dok nije konačno počeo da se meškolji.

Nakon potpunog oporavka, mornar je posetio ovaj pab, njegove vlasnike i spasiteljku Lesi, da im zahvali što su mu spasli život.

Dejvid Taker, direktor muzeja u Lajm Redžisu, izneo je istorijske podatke nakon torpedovanja 1914: „Brod 'Formidable' je pogođen u dva sata ujutro, za Novu godinu, a zatim ponovo u 4.40, pre nego što je potonuo. Posada je brojala skoro 800 ljudi, a neki od preživelih su pronađeni na ribarskom brodu izvan Briksama. Oko 40 ljudi uspelo je da se popne na mali čamac za spasavanje, koji je plutao 23 sata na pučini pre nego što je stigao u Lajm Redžis.“

„Postoje različite teorije o tome odakle potiče inspiracija za priču o Lesi. Mi smatramo da su ljudi neverovatnu priču o njoj iznova prepričavali, sve dok nije stigla do autora Erika Najta“, dodao je Dejvid.

Autor Erik Najt je rođen u Jorkširu 1897. godine i u vreme napada imao je 18 godina. To znači da je bio svestan incidenta i mogao je da iskoristi ono što je čuo kao okosnicu za svoj roman.

Međutim, Ejs Kolins, autor knjige Lesi – Pasji život, tvrdi da je Erik inspiraciju našao u tužnom događaju, kojem je prisustvovao, kada je tokom ekonomske krize tridesetih porodica bila primorana da proda voljenog ovčara kako bi preživela.

„Njegov ovčar Tuts poslužio je kao model za kratke priče koje su kasnije proširene u roman. Kada sam istraživao i vraćao se na Erikove intervjue, nisam našao mesto gde pominje Lesi iz Lajm Redžisa. Ali, ko zna, možda je tokom odrastanja u Engleskoj negde ipak čuo tu priču“, objašnjava Kolins.