Prof. Petkoski: VI menja pravila igre – najveći rizik je da čovek prestane da uči

Gost Jutarnjeg programa, profesor Đorđije Petkoski, predavač na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji, smatra da se u javnosti uticaj veštačke inteligencije istovremeno i precenjuje i potcenjuje.

„Kada razgovaramo o ovakvim kompleksnim stvarima, uvek je lako ili preceniti ili potceniti. Sve u velikoj meri zavisi od onoga ko šalje poruku. Ako sam ja u domenu kreiranja algoritama i veštačke inteligencije, naravno da ću reći da rešavam vaše probleme. U krajnjem slučaju, oni hoće da vam prodaju proizvod“, objašnjava Petkoski.

S druge strane, dodaje, opasno je i potcenjivanje mogućnosti koje nova tehnologija donosi.

„Potcenjuje se onda kada ignorišemo potencijal veštačke inteligencije i nismo spremni da prihvatimo tu realnost. Treba da se pitamo šta je nama, kao korisnicima, potrebno da te alate upotrebimo tako da rešavaju naše probleme, a ne samo one za koje neko drugi misli da su važni.“

Veštačka inteligencija menja čitav sistem obrazovanja

Govoreći o tome može li veštačka inteligencija uskoro da zameni univerzitetske profesore, Petkoski naglašava da je samo pitanje pogrešno postavljeno jer se ne menja pojedinačno zanimanje, već čitav sistem.

Podseća da je na nedavnoj konferenciji profesoru sa Univerziteta u Vašingtonu bilo potrebno deset minuta samo da nabroji promene koje su neophodne da bi se veštačka inteligencija integrisala u rad univerziteta.

„Nije stvar samo šta profesor može da uradi. Veštačka inteligencija menja sisteme, menja ceo koncept pristupa obrazovanju“, ističe Petkoski.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija može biti odličan pomoćnik profesoru, ali ne i zamena za suštinu nastave.

„Ako ja studentima samo prenosim pasivno znanje, to će veštačka inteligencija da uradi daleko bolje od mene. Ako studente angažujem da zajedno kreiramo znanje, to nikad neće moći da zameni.“

Zato, kaže, ne smatra da studenti koji koriste veštačku inteligenciju na ispitima varaju profesore.

„Ja njima kažem – ne varate mene, varate sebe. Završićete kurs bez znanja, a na kraju će o vašoj budućnosti odlučivati ne veštačka inteligencija, već to da li ste sposobni da stvorite vrednost.“

Posebno naglašava da budući poslovi neće zahtevati samo rad sa digitalnim alatima već i saradnju sa ljudima.

„Studenti ne mogu da nauče samo interakciju sa veštačkom inteligencijom. Oni će raditi u timovima, a to znači da moraju da razvijaju i ljudske sposobnosti da sarađuju sa drugima.“

Kao primer novog pristupa nastavi navodi da ako studentima zada neki problem i oni mu predstave odgovore koje je dala veštačka inteligencija, od njih traži da ponude bolje rešenje.

„Kažem im: 'Evo šta je alat veštačke inteligencije meni odgovorio. Uradite bolje od toga.' Ako mašina može da reši zadatak, nema problema. Pravi problem je kada je potrebno nešto više. Na kraju, neko mora i da definiše šta je uopšte problem, a osim toga, VI ne razume posledice primene svojih rešenja.“

Čovek mora da kontroliše interakciju sa mašinom

Prof. Petkoski smatra da je pogrešna polazna pretpostavka da će ljudski intelektualni razvoj stati ako mašine preuzmu deo poslova.

„Ne razvijamo se ako startujemo od glupe postavke da veštačka inteligencija može da nas zameni“, smatra profesor. Prema njegovom mišljenju, vrednost nastaje u saradnji čoveka i mašine.

„Vrednost se ne kreira kroz veštačku inteligenciju kao nezavisan deo, nego veštačka inteligencija sa nama kreira vrednost. Intelektualni razvoj je upravo u tome da tu interakciju kontroliše čovek, a ne alat.“

Ističe da će najveći izazov biti za one koji godinama obavljaju rutinske poslove bez potrebe da stiču nova znanja.

„Treba da budemo zahvalni tim alatima jer nas teraju da se drugačije ponašamo. Mi ništa ne radimo ako nemamo razlog i pritisak. To je, u krajnjem slučaju, evolucija.“

Što pre ljudi prihvate da ih veštačka inteligencija može zameniti u određenim zadacima, dodaje, to će pre početi da razvijaju nove veštine.

„Ako ja ostanem gde sam sada sa svojim znanjem, onda će me, pre ili kasnije, zameniti. Samo je pitanje vremena", dodaje profesor uz napomenu da se promenio i sam pojam konkurencije. 

„Mi smo uvek konkurenciju vezivali za drugog čoveka. Sada je konkurencija i čovek i veštačka inteligencija. Igra se promenila.“

Kratkoročne uštede mogu skupo da koštaju

Na pitanje da li će široka primena veštačke inteligencije dovesti do pada plata i smanjenja broja zaposlenih, prof. Petkoski upozorava da kompanije ne smeju da razmišljaju isključivo o kratkoročnim uštedama.

„Postoje uštede koje su kratkoročno dobre i uštede koje dugoročno mogu potpuno da vam unište ceo biznis model. Zato morate konstantno da balansirate.“

Kao primer navodi velika otpuštanja u kompaniji Iks, nekadašnjem Tviteru.

„Kada je Ilon Mask otpustio veliki broj ljudi, u tom trenutku je uštedeo ogroman novac. Međutim, to više nije ista institucija. Oni koji su ostali više nemaju isto poverenje u poslodavca jer se nije razmišljalo o dugoročnim posledicama.“

Na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, profesor upućuje jednostavnu poruku svima koji strahuju da bi ih veštačka inteligencija mogla da zameni.

„Prihvatite to kao realnost. Nemojte da je ignorišete i konstantno se pitajte šta treba da promenite u svom znanju i kako da stičete nove veštine.“

Istovremeno, naglašava da odgovornost nije samo na pojedincima već i na kompanijama koje moraju svojim zaposlenima da omoguće usavršavanje kako bi ostale konkurentne.

Najvažniju poruku, ipak, upućuje mladima.

„Ne ostanite pasivni. Treba da učite bolje i više zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, a ne uprkos njoj. Vreme je da počnete da preuzimate više kontrole u svoje ruke, umesto da čekate da neko drugi reši te izazove", naglašava prof. Đorđije Petkoski.