Veštačka inteligencija menja medicinu – šta Srbija može da nauči od Danske

Srpska delegacija, koju su činili predstavnici zdravstvenog, akademskog i regulatornog sistema, nedavno je boravila u Danskoj, gde su glavne teme razgovora bile biotehnologija, klinička ispitivanja, digitalizacija zdravstva i primena veštačke inteligencije u medicini.

Jelena Bojović iz Centra za četvrtu industrijsku revoluciju ističe da je najveći utisak ostavio način na koji Danska povezuje državu, nauku i privredu.

„Uspeli smo da vidimo kako ti različiti elementi društva u Danskoj imaju zajedničku strategiju i u okviru te jedne strategije svako ima svoju jasno definisanu ulogu i svako doprinosi tom nekom ključnom cilju koji je država postavila“, rekla je Bojovićeva.

Prema njenim rečima, cilj Danske je da do 2030. godine udvostruči izvoz farmaceutske i medicinske industrije, a tom cilju doprinose svi – od naučnih instituta i istraživača do kompanija i startapova.

Kaže da je za Srbiju posebno važno iskustvo saradnje različitih sektora.

„Nekad nismo mogli da razlikujemo da li je u pitanju javni sektor, privatni sektor ili nevladina organizacija, s obzirom na to kako rade i kako svi rade u interesu svog društva i svoje države“, istakla je Bojovićeva.

Govoreći o kliničkim ispitivanjima, navela je da su Danci značajno skratili vreme za njihovo odobravanje.

„Na nivou EU zakonski minimum je 106 dana da se odobri klinička studija. Danci su sami sebi postavili rok od 14 dana i tu su napravili izuzetne napretke“, rekla je Bojovićeva, dodajući da ni Srbija „ne zaostaje u toj meri, čak ni malo u efikasnosti rada same Agencije za lekove“.

Veštačka inteligencija u medicini – od dijagnostike do organizacije resursa

Jelena Bojović ističe da se veštačka inteligencija danas koristi u gotovo svim segmentima medicine.

„Od same dijagnostike ili selekcije odgovarajućeg leka, razvoja lekova, do toga da pomogne zdravstvenim ustanovama da bolje organizuju svoje resurse – primena veštačke inteligencije prisutna je od početka do kraja procesa“, naglašava Bojovićeva.

Kao primer domaćih rešenja izdvaja startap koji pomoću fotografija i veštačke inteligencije procenjuje zakrivljenost kičme kod dece, čime bi se smanjila potreba za rendgenskim snimanjem. Navodi i projekte koji razvijaju sisteme za preciznije određivanje količine tečnosti koja se uklanja tokom dijalize kod dece, kao i primenu veštačke inteligencije u analizi mamografskih snimaka.

„Cilj je da se adekvatan lek u adekvatnoj dozi primeni svakome od nas“, ističe Bojovićeva, objašnjavajući da personalizovana medicina uzima u obzir genetske karakteristike i individualni metabolizam svakog pacijenta.

Bojovićeva naglašava da je za dalji razvoj presudna saradnja sa privredom.

„Privreda u Danskoj vrlo često finansira razvojne projekte i trudi se da što više kliničkih istraživanja i inovacija ostane u njihovoj zemlji. To je, naravno, i nama cilj“, kaže Bojovićeva.

U Centru za četvrtu industrijsku revoluciju trenutno rade na projektima digitalizacije zdravstva, uključujući sistem e-bolovanja, unapređenje e-kartona i pripremu infrastrukture za primenu veštačke inteligencije.

„Radimo na tome da formiramo adekvatne skupove podataka, kako bismo imali AI-ready bolnice, odnosno zdravstvene ustanove koje će biti spremne da koriste, razvijaju ili testiraju veštačku inteligenciju“, zaključila je Bojovićeva.