Kompanija „Ford“ morala da vrati inženjere da bi ispravili greške veštačke inteligencije

Da bi proslavili to što se „Ford“ pozicionirao na vrh rang liste kompanije "JD Power" po kvalitetu među glavnim proizvođačima automobila, predstavnici američkog auto-giganta otvoreno govore o izazovima sa kojima se kompanija suočavala poslednjih godina. Posebno su se osvrnuli na automatizovane sisteme u proizvodnji i dizajnu.

Ispostavilo se da ti automatizovani sistemi nisu bili toliko stabilni koliko se ranije pretpostavljalo, što je zahtevalo od „Forda“ da zaposli iskusne tehničare, ponekad i bivše zaposlene, da bi ispravili greške koje su napravili roboti kompanije, piše portal The Verge.

VI i moćna i sklona greškama

Zaključak do kojeg su u „Fordu“ došli je da veštačka inteligencija jeste i moćna i sklona greškama. Njena efikasnost u potpunosti zavisi od kvaliteta podataka koji se koriste za obuku modela veštačke inteligencije.

Osim toga, proizvođač automobila je potcenio vrednost institucionalnog znanja koje su akumulirali njegovi iskusniji inženjeri koji su prošli kroz više ciklusa razvoja vozila. Ta kombinacija fenomena dovela je do pada kvaliteta „Fordovih“ vozila.

„Pogrešno smo mislili da ćemo samo uvođenjem veštačke inteligencije i prilagođavanjem zahteva za dizajn, koje smo imali, doći do proizvoda visokog kvaliteta“, rekao je novinarima Čarls Pun, potpredsednik za inženjering hardvera vozila.

Prema Punovim rečima, neki od najiskusnijih zaposlenih u kompaniji su otišli ​​pre nego što je njihovo akumulirano znanje moglo biti u potpunosti preneto u „Fordove“ automatizovane sisteme. To je zahtevalo povratak nekih od tih zaposlenih kako bi te sisteme ponovo obučili ili, u nekim slučajevima, mentorisali mlađe inženjere koji su se trenutno borili da održe kvalitet „Fordovih“ vozila.

Čarls Pun je naglasio da je kompanija zaposlila, unapredila ili vratila na radno mesto više od 350 iskusnih inženjera kako bi ponovo imali zahtevani nivo stručnosti. Osim mentorisanja i obučavanja mlađih kolega, iskusni inženjeri su takođe zaduženi za poboljšanje načina prikupljanja podataka i obuke modela veštačke inteligenciju, koji su osnova „Fordovih“ automatizovanih sistema.

„Tu su neki od naših najiskusnijih inženjera imali iskustva u rešavanju i identifikovanju problema pre nego što se uvuku u sistem“, precizirao je Pun.

„Ford“ je proizvođač automobila sa najvećim brojem povlačenja svojih proizvoda sa tržišta u čitavoj industriji, a ocene kvaliteta vozila pale su u poslednjih nekoliko godina. Ovakvi problemi postali su sve izraženiji u poslednje vreme, a među njima se izdvajaju teškoće pri lansiranju modela Explorer i Aviator, poremećaji u lancu snabdevanja tokom pandemije kovida i primetni rastom broja povlačenja vozila.

„Pronađi i popravi“ pogrešan pristup u auto-industriji

Prema rečima „Fordovog“ operativnog direktora Kumara Galhotre, na kraju su zaključili da je pristup kvalitetu postao previše fragmentiran. Različita odeljenja su radila odvojeno, a kompanija se u velikoj meri oslanjala na filozofiju „pronađi i popravi“ koja se fokusirala na identifikovanje nedostataka nakon što se pojave i njihovo što brže ispravljanje. Iako je taj pristup mogao da reši neposredne probleme, nije sprečio da se ti problemi uopšte pojave.

„Prelazimo sa mentaliteta 'pronađi i popravi' na sprečavanje problema pre nego što se pojave. Fokusirani smo na rane indikatore u odnosu na rezultate. Prestanite da se divite problemu i počnite da ga rešavate“, objašnjava Galhotra.

Transformacija rada proteže se i izvan hardvera vozila. Softverski i digitalni timovi sada mnogo tešnje sarađuju sa timovima za inženjering vozila, proizvodnju i lanacem snabdevanja, preciziraju u „Fordu“.

Automobilski gigant pokušava da kombinuje brzinu i fleksibilnost povezanu sa razvojem softvera sa zahtevima za rigoroznošću i validacijom inženjerstva visokog nivoa, kakav zahteva auto-industrija.

Istorijski gledano, ovo nije uvek bio slučaj. „Ford“ je otkrivao softverske greške tek kasno u procesu jer nije u potpunosti koristio dostupne brze cikluse iteracije, priznaje Čarls Pun, potpredsednik za inženjering hardvera vozila. Uz to, proizvođač automobila nije mogao da objavljuje ažuriranja softvera brzo kao kompanije potrošačke elektronike gde može da se primenjuje princip da se „brzo deluje, a kasnije popravlja“, poručio je Pun.

Vozila, za razliku od pametnih telefona, rade u okruženju kritičnom za bezbednost gde kupci zavise od ispravnog funkcionisanja softvera od trenutka isporuke vozila. Da bi se oaj segment unapredio, u „Fordu“ je formiran poseban tim za osiguranje kvaliteta softvera, koji čini 40 ljudi sa isključivom odgovornošću da se problemi spreče pre nego što se pojave.

Nema odustajanja od automatizacije i VI

Sve ovo ne znači da „Ford“ nije posvećen integraciji veštačke inteligencije u više svojih procesa.

Proizvođač automobila je dramatično proširio svoje mogućnosti automatizovanog testiranja, dodajući više od 100.000 novih testova kreiranih uz pomoć VI, a dizajniranih tako da identifikuju granične slučajeve i opterećuju softverske sisteme u širokom spektru uslova. Pošto je okvir za testiranje visoko automatizovan, promene softvera mogu se brzo ponovo validirati čak i kasno u razvoju, ali tako da modifikacije ne uvedu nove nedostatke.

„Pošto su ovi testovi visoko automatizovani, čak i ako imamo kasnu promenu u softveru, možemo brzo da se vratimo kroz ceo proces validacije kako bismo garantovali da on savršeno funkcioniše pre nego što stigne do kupca. Uspostavili smo pouzdanost softvera kao sopstvenu rigoroznu disciplinu sa strogim metrikama“, poručio je Pun.