Od servera do suvereniteta: čuvanje podataka kao strateško pitanje

Ogromne količine informacija koje nastaju svakog sekunda, od poslovnih sistema i finansijskih transakcija do zdravstvenih kartona i državnih registara, zahtevaju infrastrukturu koja nije samo velika, već i „pametna“. Klasični sistemi za skladištenje podataka (storage) više nisu dovoljni. Danas se od njih očekuje da sami prepoznaju rizike, optimizuju performanse i predvide kvarove pre nego što se oni dogode.

Upravo tu IBM vidi budućnost – u autonomnim sistemima za skladištenje podataka. Reč je o infrastrukturi koja koristi veštačku inteligenciju za upravljanje sopstvenim resursima: automatski raspoređuje podatke, ubrzava pristup najvažnijim informacijama, smanjuje potrošnju energije i prepoznaje bezbednosne pretnje u realnom vremenu.

Dok veštačka inteligencija ubrzava razvoj digitalne infrastrukture, pitanje skladištenja podataka postaje jednako važno kao i sama obrada informacija.

Endru Vols iz IBM-a upozorava da data centri više nemaju luksuz prostora, energije, ni vremena za spor oporavak sistema. Kako kaže, budućnost pripada autonomnim storage sistemima koji sami upravljaju podacima, štede energiju i prepoznaju pretnje pre nego što dođe do incidenta.

„'Storage' više nije samo mesto gde čuvate podatke. On postaje aktivna linija odbrane poslovanja i države. Ko čuva podatke, čuva sistem“, poručuje Vols.

Međutim, iza svakog modernog storage sistema stoji i globalni lanac snabdevanja koji postaje sve nestabilniji. Napredni čipovi, memorijski moduli, retki metali, helijum za proizvodnju poluprovodnika, ali i sama logistika transporta – sve to direktno utiče na cenu i dostupnost infrastrukture.

Krize poput sukoba na Bliskom istoku, pritisaka u Tajvanskom moreuzu ili poremećaja u Ormuskom moreuzu ne utiču samo na energente, već i na proizvodnju komponenti ključnih za data centre.

Kada poskupi energija, poskupljuje i rad data centara; kada kasne čipovi, odlaže se širenje cloud infrastrukture, kada se poremete transportni pravci, raste cena celog digitalnog sistema. Zato storage danas nije samo tehnološko, već i geopolitičko pitanje.

Poseban fokus stavlja se na takozvanu data resiliency – sposobnost sistema da preživi napad, kvar ili katastrofu i da se brzo vrati u funkciju. U eri ransomware napada, pitanje više nije da li će sistem biti napadnut, već koliko brzo može da se oporavi. Zato se moderni storage više ne posmatra kao mesto za čuvanje fajlova, već kao aktivna linija odbrane poslovanja.

IBM u svojim novim rešenjima razvija koncept immutable storage – podataka koji, jednom upisani, ne mogu biti izmenjeni ili obrisani bez posebnih bezbednosnih procedura.

U praksi, to znači da čak i u slučaju uspešnog napada, kompanija zadržava „čistu” kopiju ključnih informacija i mogućnost brzog oporavka. U kombinaciji sa AI analizom ponašanja sistema, ovakva rešenja omogućavaju da se anomalije otkriju pre nego što postanu incident.

Dok se globalna trka za veštačkom inteligencijom ubrzava, IBM deo svoje najnaprednije AI infrastrukture dovodi i u Srbiju. Fokus je na Državnom data centru u Kragujevcu, koji postaje mesto gde će domaća privreda i partneri moći da razvijaju i testiraju sopstvene AI modele. Kako ističe direktor prodaje IBM-a u Srbiji, Goran Biočanin, cilj je da se globalna strategija kompanije prenese i na domaće tržište.

„Ono što je bila globalna strategija IBM-a želeli smo da učinimo dostupnim i u Srbiji. U saradnji sa Kancelarijom za IT i eUpravu, za mesec dana biće dostupna Fusion infrastruktura sa Watson X platformom u data centru u Kragujevcu, za sve partnere i privredu koji žele da rade sa nama na razvoju novih AI modela, da isprobaju OpenShift i Red Hat optimizaciju“, rekao je Biočanin.