Zaboravljena pionirka – kako je Ada Lavlejs postavila temelje modernog računarstva u 19. veku

U emisiji Familiologija - Korak ka nauci Prvog programa Radio Beograda, fizičar Mladen Šljivović podsetio je na neverovatan životni put ove naučnice. Kroz dijalog o ženama u STEM naukama (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), Šljivović nas je vratio u vreme kada su logika i mašta stvorile prvi algoritam.

Sudbina Ade Lavlejs bila je neraskidivo vezana za njeno poreklo. Kao jedina zakonita kćerka slavnog, ali skandaloznog pesnika lorda Bajrona, Ada je odrasla pod strogim nadzorom majke

„Njena majka je prepoznala da bi taj divlji pesnički gen mogao da se razvije i kod kćerke, pa je odlučila da je usmeri ka naukama, što dalje od književnosti i filozofije“, objašnjava Mladen Šljivović. Iako se nije obrazovala na univerzitetima, Ada je imala vrhunske privatne učitelje koji su u njoj probudili ljubav prema logici i matematici.

Ključni trenutak dogodio se kada je Ada upoznala Čarlsa Bebidža i njegovu „Analitičku mašinu“. Dok je Bebidž u njoj video savršen kalkulator, Ada je napravila vizionarsku paralelu sa Žakarovim razbojem koji tka složene šare pomoću bušenih kartica.

„Ako bušene kartice mogu da upravljaju tkanjem, zašto iste te kartice ne bi mogle da upravljaju mašinom koja obrađuje brojeve?“, zapisala je Ada, shvativši da se svaki proces može pretvoriti u niz instrukcija – algoritam.

Šljivović podseća da je Ada predložila prvi algoritam za računanje Bernulijevih brojeva, što je i danas izuzetno komplikovana matematička operacija. „Tada se upalila lampica – prvi put smo shvatili da postoji nešto što nam može olakšati neverovatno složene procese“, ističe Šljivović.

Za razliku od Bebidža, koji je ostao zarobljen u svetu cifara, Ada je predvidela moderno računarstvo čitav vek pre ostalih. Verovala je da, ako simboli mogu da se prevedu u brojke, mašine jednog dana mogu komponovati muziku ili pisati poeziju.

„Ja zamišljam da iz nje može da proistekne mašina koja stvara. Brojevi nisu kraj, oni su temelj jezika stvaranja“, reči su kojima je Ada prkosila tadašnjim shvatanjima.

Iako joj doprinos nije priznat sve do 20. veka, danas programski jezik Ada nosi njeno ime. Njena priča, kako navodi Šljivović, deo je borbe za prava i obrazovanje žena koje su se kroz istoriju suočavale sa preuzimanjem zasluga od strane kolega.

Danas, kada žene čine značajan procenat diplomaca u STEM oblastima u Srbiji (oko 43 odsto), lik Ade Lavlejs ostaje simbol „poetične nauke“ – spoja precizne logike i neustrašive mašte.

Drugi program Radio Beograda emitovao je radio-dramu posvećenu Adi Lavlejs, koja baca novo svetlo na njenu unutrašnju borbu.

Radnja drame počinje u trenutku kada Ada postaje svesna svoje prerane smrti. Preispitujući uzroke sopstvenog sloma, ona ulazi u bolno razračunavanje sa majkom – ženom koja je celog života vršila koliko podstaknut, toliko i poguban uticaj na nju. U dramatičnom susretu sa prošlošću, otkrivamo težinu zabrana koje su je odvajale od oca, lorda Bajrona, i cenu koju je platila da bi spojila svet logike sa svetom mašte.