Tri tipa ljudi u eri veštačke inteligencije – ko će uspeti, a ko zaostati

Tom Hjuitson, osnivač i izvršni direktor kompanije "General Purpose", koja se bavi obukom timova za korišćenje veštačke inteligencije, obučavao je hiljade ljudi kako da je koriste. To mu je omogućilo da iz prve ruke uoči novu vrstu profesonalne podele među zaposlenima.

Neki ljudi sve predaju mašini i prestaju da razmišljaju. Drugi je, pak, apsolutno ignorišu. Ali, ističe Hjuston, postoji i treća grupa koja kritički radi sa veštačkom inteligencijom i tretira je kao bistrog, entuzijastičnog pripravnika koga je potrebno usmeravati i davti mu podršku da bi radio najbolje što može.

Retko je u pitanju tehnička sposobnost, već pre svega radoznalost. Spremnost da se eksperimentiše, da se pogrešno uradi nešto i da se shvati u čemu je veštačka inteligencija zapravo dobra,smatra Hjuston.

Većina ljudi ne uspeva sa veštačkom inteligencijom jer ne razumeju šta je ona zapravo

Ljudi sa kojima je radio kreću se između krajnosti: tretiraju veštačku inteligenciju kao sveznajućeg proroka ili je potpuno odbacuju nakon jedne greške.

Trenutna veštačka inteligencija ima isto toliko zajedničkog sa ljudskim mozgom koliko ptica ima sa avionom. Oba mogu da lete, ali tu se svaka sličnost završava.

Veliki jezički modeli jednostavno predviđaju reči na osnovu obrazaca u svojim podacima za obuku. Zato mogu da proizvedu tečnu prozu o dobro obrađenim temama, ali će samouvereno izmišljati stvari kada se nađu na nepoznatom terenu.

Kada korisnici ovo shvate, njihov pristup se menja u pružanju jasnih ciljeva i odgovarajućeg konteksta.

„Kada mi neko kaže da je sve što dobijaju od veštačke inteligencije glupost, skoro uvek se ispostavi da dobijaju generičke odgovore na generičke zahteve“, napominje Hjuston.

Ljudi koji postižu najbolje rezultate tretiraju veštačku inteligenciju kao veštinu, a ne kao prečicu

Najveći prediktor uspeha nije tehnička obučenost, već da li neko tretira veštačku inteligenciju kao veštinu koju treba naučiti, a ne kao magičnu kutiju koja ili funkcioniše ili ne.

Ljudi koji je najbolje koriste su oni koji svakodnevno eksperimentišu i razmišljaju o tome kako da postignu bolje rezultate sledeći put. Cilj je da mašine rade za nas, a ne da misle za nas – to znači da je koristimo na proaktivan, kritičan i angažovan način.

Veštačkoj inteligenciji je potrebno usmeravanje, povratne informacije i korekcije – baš kao i ljudima

Veštine potrebne za korišćenje veštačke inteligencije su one koje mnogi ljudi već poseduju: komunikacija i delegiranje. Baš kao i sa pripravnikom, ne biste mu dali projekat i nestali. Razložili biste ga, redovno proveravali i ispravljali po potrebi. Isto važi i za veštačku inteligenciju.

I baš kao i sa pripravnikom, kao njihov menadžer, vi ste u krajnjoj liniji odgovorni za ono što će on da proizvede. To je ono što “human in the loop“ zapravo znači: vaš je posao da držite veštačku inteligenciju na pravom putu i da se uverite da je rezultat na nivou.

Ne bi trebalo da prepuštate svoju procenu veštačkoj inteligenciji – ili da joj dajete osetljive podatke

Rizici idu dalje od bezbednosti. Sistemi veštačke inteligencije su obučeni na podacima koje su kreirali ljudi i koji odražavaju naše kolektivne predrasude. Trebalo bi izbegavati da se od veštačke inteligencije traže subjektivne procene visokog nivoa, poput „da li treba da pošaljemo ovog kandidata na intervju“, koje bi mogle biti pristrasne.

Umesto toga, fokusirajte se na činjenične procene, na primer „da li ovaj kandidat ima odgovarajući broj godina iskustva“.

Ignorisanje veštačke inteligencije neće zaustaviti njen uticaj

Ekološki, etički i društveni uticaj veštačke inteligencije je značajan i raste. Ali veštačka inteligencija neće nestati. Mnogo je bolje imati građane koji su pismeni u pogledu veštačke inteligencije, sposobne da zahtevaju da se ona gradi na odgovoran i demokratski način.

„Veštačka inteligencija nije voz koji čeka da se ukrcamo. Već je na pola puta. Jedino pitanje je ko će upravljati”, naglašava Tom Hjuston.

Tempo evolucije veštačke inteligencije ne ostavlja prostora za spore odluke

Današnja verzija veštačke inteligencije je najgora koja će postojati, ali usavršava se brže nego što većina ljudi shvata. Zadaci koji su bili nemogući pre godinu dana sada su rutinski.

„Tamo gde sam nekada provodio duge noći pogrbljen nad tastaturom pokušavajući da shvatim zašto moj kod ne radi kako bi trebalo, sada kreiram cele aplikacije za nekoliko sati uz samo nekoliko uputstava”, napominje Hjuston.

Mnogi programeri su se prošle godine smejali kada je izvršni direktor kompanije "Anthropic" rekao da će 90 odsto koda uskoro biti napisano pomoću veštačke inteligencije. Danas mnogi priznaju da nije bio daleko od istine.

Za razliku od tehnoloških revolucija iz prošlosti, ova se kreće brže od naše sposobnosti da se prilagodimo. Trebalo je čitav vek od parne mašine do lokomotive, a pedeset godina da Faradejeva indukcija postane Edisonova elektrana.

Danas je razmak između prodora i globalnog usvajanja nekoliko meseci. Nemamo luksuz decenijske debate, moramo graditi naš društveni i demokratski odgovor jednako brzo kao i tehnologija, ili rizikujemo da ćemo biti vođeni alatima koje još ne razumemo, ističe Hjuston.

Ljudi koji će oblikovati način na koji veštačka inteligencija menja svet ne moraju biti stručnjaci koji grade ove sisteme. To mogu biti oni koji su spremni da eksperimentišu, da ozbiljno shvate i mogućnosti i rizike.

Svi imamo odgovornost ne samo da sami razumemo veštačku inteligenciju, već i da podstaknemo naše poslodavce, zajednice i vlade da je koriste na način koji osigurava da niko ne bude zapostavljen, zaključuje Tom Hjuston.