Kristina Tihonova, Majkrosoft: Danas je pravo pitanje da li je etički ne koristiti veštačku inteligenciju

Da li će veštačka inteligencija uskoro postati naš saradnik, mentor ili možda suparnik? Može li etika da drži korak sa brzinom inovacija i da li će kritičko mišljenje postati najvrednija ljudska osobina digitalnog doba? U vremenu kada Copilot organizuje posao, a agenti donose odluke, ostaje pitanje — šta je to što ljudsku kreativnost čini nezamenljivom? I šta znači biti profesionalac u svetu u kojem veštačka inteligencija već piše kod, analizira podatke i uči iz naših grešaka?

Kristina Tihonova, Direktorka Majkrosofta za klaster zemalja Jugoistočne Evrope, više od dve decenije radi u tehnološkoj industriji i vodi timove koji spajaju inovacije i poslovnu strategiju. U razgovoru za RTS portal govori o granicama između čoveka i algoritma, o odgovornoj upotrebi veštačke inteligencije i o ulozi Srbije u novoj digitalnoj ekonomiji.

Da smo vam ponudili da ovaj intervju vodi četbot, da li biste to prihvatili?

Iskreno, znam da je to provokativno pitanje, ali mene uvek vodi radoznalost. Tako da, zapravo, ne bih imala ništa protiv da probam, samo da vidim na šta je tehnologija sposobna. Ali, iskreno, za ovakav tip interakcije uvek više volim ljudsku interakciju, jer sve zavisi od tona razgovora, od humora.

Četbot može da „glumi“ emocije, tako da može da zvuči emotivno. Mislim da ćemo videti mnogo zanimljivih stvari, ali mi ovde ne govorimo samo o tehnologiji, već i o tome kako odgovorno treba da je koristimo.

A da li razmišljate o tome da vas jednog dana četbot zameni, da odgovara u vaše ime? Šta mislite o tome?

Mislim da mi u Majkrosoftu nikada ne razmišljamo o tome da AI zameni čoveka ili da zameni ljudsku domišljatost i intelekt. Mi razmišljamo o tome kako da pojačamo, proširimo ljudske sposobnosti. Ali volela bih da se vratim korak unazad i počnem od granica, jer sam već spomenula odgovornu upotrebu tehnologija.

Veoma je važno koje granice sebi postavimo i definišemo dovoljno rano, pre nego što uopšte počnemo da razvijamo proizvode i pre nego što ih unapredimo. Te granice su suštinske.

Pošto Majkrosoft već dugo ulaže u AI, zapravo nekoliko decenija, mi smo definisali neke ključne principe koje nazivamo principima odgovorne veštačke inteligencije ili etičkim AI principima, i to još pre nego što se pojavio generativni AI. Ti principi su se pokazali izdržljivim, nisu se menjali godinama, što pokazuje da su to zaista ispravne stvari kojih treba da se držimo.

Tih principa ima šest: prvo, pravičnost – AI je dobar onoliko koliko može da unese više pravičnosti u sistem i da omogući da čovek donese pravedniju odluku.

Drugo, pouzdanost – sistem mora biti pouzdan i bezbedan.

Treće, privatnost i bezbednost – to se samo po sebi podrazumeva, zar ne? Sistem treba da bude zaštićen od napada, na primer, i da poštuje privatnost korisnika.

Zatim inkluzivnost, odnosno uključivost – AI bi trebalo da bude dostupan različitim generacijama, jer može da bude teže za starije ili može nenamerno da isključi neke grupe ako je, na primer, obučen na skupu podataka koji nije dovoljno reprezentativan. I zatim transparentnost i odgovornost.

Transparentnost je zanimljiva, jer znači da ja kao korisnik tehnologije želim da razumem i imam pravo da razumem kako ona funkcioniše.

Dakle, koji je algoritam iza toga, koji je „decision tree“, zašto dobijam ovaj, a ne neki drugi odgovor. A odgovornost znači da kompanija koja ima i razvija AI rešenje mora biti odgovorna za to kako ono radi.

Transparentnost nije nimalo laka stvar, jer većina korisnika uopšte nije u stanju da razume algoritme.

Nije lako, ali mislim da je ipak važno da, ako želite da iskoristite to pravo, imate i tu mogućnost i tu priliku.

Ipak, kada otkrijete da možete da napravite AI agenta koji može da zameni čoveka u nekom konkretnom poslu, da li biste to uradili po svaku cenu? Ili biste stali i razgovarali malo o tome da li je to uopšte neophodno? Drugim rečima, ako postoji mogućnost, da li biste je uvek iskoristili?

Pogledajte, mislim da su principi da čovek uvek mora biti u kontroli veoma važni. Daću vam primer sa agentima, jer su agenti sada, u suštini, novi talas AI-ja. To više nije samo „prompting“, nije samo asinhrono – da postavim pitanje pa dobijem odgovor od četbota. Ovo je sinhrono – ja dajem zadatak.

Na primer, u mom svetu, kao lidera prodaje, mogu da napravim agenta koji će mi svakog ponedeljka ujutru dati izveštaj o tome kako se promenio moj „sales pipeline“, bez da ga svaki put posebno „promptujem“. To je, u suštini, šta je agent. Ali ja ga koristim, ja ga tumačim, ja donosim odluku.

A što se granica tiče – nedavno smo napravili i objavili na Ignite-u prošle nedelje Microsoft Agents 365, što je zapravo nivo „observability“-ja i nivo kontrole, tako da, koje god agente da kreirate, pa čak i ako ih koristite kao svoje digitalne kolege – recimo, imali ste odeljenje od pet ljudi, pa napravite deset agenata, sada imate „odeljenje“ od petnaest – to proširuje kapacitet odeljenja.

Ali uvek želite da imate nivo nadzora i upravljački sloj, što upravo Agents 365 pruža.

Ali ako tih pet agenata može da zameni, na primer, pet ljudi, tako da imate pet ljudi i pet agenata – da li biste onda ipak išli na to? Mislim, kad razmišljate o razvoju, ne pitam vas sada kao menadžera, već kao nekoga ko stvara agente. Da li biste rekli: ako možemo da napravimo agenta, treba da ga napravimo, bez obzira da li zamenjuje ljudski posao?

Ne. U stvari, mi mislimo da čovek i dalje treba sam da radi određene stvari. Zamislimo, recimo, profesiju novinara.

Možete da koristite AI da vam pomogne da se pripremite za intervju. Možete da koristite AI da vam transkribuje intervju. Možete čak da koristite AI da vam pomogne da oblikujete tekst pre objavljivanja. I to ne znači da AI zamenjuje vas. To znači da vi postajete sposobniji kada ga koristite.

Naravno, kad pričamo o biznisu, postoje različiti scenariji. Na primer, ja svakodnevno razgovaram sa kompanijama koje se muče sa tim što nemaju dovoljan kapacitet softverskih inženjera da bi imale veći „pipeline“ i veću brzinu razvoja projekata.

Pa zaposlite više inženjera.

E, to je upravo poenta. Umesto da zapošljavam više inženjera, mogu da „nadogradim“ svoje postojeće inženjere korišćenjem agenata i AI-ja, tako da im povećam kapacitet za, recimo, 150%. Zato nije suština u otpuštanju ili zameni, već u povećanju kapaciteta i „inteligencije“ resursa koje imate.

A ne mislite li da će neki menadžeri reći: „Dobro, neću da povećavam kapacitet, meni se sviđa ovaj kapacitet, hoću samo da povećam profit, pa ću da smanjim broj ljudi“. I to je mogućnost – umesto da povećavaju kapacitet, oni će smanjiti broj ljudi, jer su AI agenti mnogo jeftiniji od ljudske radne snage, ili bi bar trebalo da budu.

Mislim da je pitanje šire. Pitanje nije samo kako naći efikasnost. Cela transformacija kroz AI je pitanje kako pomerate svoj biznis sa tačke A na tačku B, gde AI ne donosi samo efikasnost. Imam utisak da je svet trenutno previše fokusiran samo na efikasnost.

Ako pogledate na koji način AI donosi ogromnih 22 biliona dolara ekonomskog rasta, videćete da su samo dva od četiri stuba vezana za efikasnost.

Prvi stub je kako pravimo zaposlene efikasnijim – već je poznata činjenica da mogu da uštedim sate svog rada samo koristeći Copilot.

Drugi stub je kako ponovo osmišljavamo ili automatizujemo procese – to je takođe vezano za efikasnost, iako se u tom drugom već ulazi u procese koji su „customer-facing“, odnosno u interakciju sa klijentima.

Treći stub je kako ponovo osmišljavamo kontakt sa kupcem. I tu već stvaramo vrednost – to nije samo pitanje troškova. To je stvaranje dodatnog izvora prihoda, dodatne vrednosti na „top line“ poslovanja, kako mi to zovemo.

A četvrti, po meni najzanimljiviji i najinspirativniji, jeste inovacija – koliko možete više da uradite uz pomoć AI u smislu ubrzavanja inovacionog ciklusa, ubrzavanja svake iteracije.

Ako pogledamo neke primere farmaceutskih kompanija i istraživačkih kompanija, vidimo da su one koje koriste AI uspele da smanje ciklus otkrivanja kandidata za lek na dane, umesto na godine. Zamislite – sa godina na dane. To nije samo ogromna korist za njih kao biznis, već je ogromna korist i za čovečanstvo. Zamislite da imamo nove lekove za lečenje raka ili ranu dijagnozu nekih bolesti.

I onda se u takvim scenarijima pitanje menja: umesto „Da li je etički koristiti AI?“ postaje „Da li je etički ne koristiti AI?“

Razumem, ali mnogi ljudi će se i dalje pitati, posebno mladi – koje profesije da biraju, jer će neke sigurno biti ugašene zbog AI-ja. To se dešavalo sa svakom tehnologijom – izgubili smo neka zanimanja, dobili nova, verovatno i više novih. Šta biste savetovali mladom čoveku ili nekom poput mene ko se plaši da će ga AI zameniti u mnogim stvarima za koje misli da ih dobro radi?

Da, i mislim da je to odlično pitanje, jer možemo mnogo da naučimo iz prethodnih tehnoloških ciklusa, kao što ste rekli. Recimo, iz pojave interneta – tada je, takođe, bilo mnogo straha. Neka preduzeća su nestala, ali su se pojavila neka nova. Ako pogledamo Evropu, imamo Spotify, Zalando, booking.com.

A ako danas pogledate ciklus AI-ja, vidite da startapi rastu pet puta brže nego pre AI-ja. Ali, da se vratim na vaše pitanje, mnoge veštine će se transformisati. Neke veštine će nestati, ali će još više veština biti zapravo nadograđeno AI-jem.

Želim da dam primer koji je meni veoma blizak u Majkrosoftu, a to je profesija softverskog inženjera. Ako bi taj koncept bio tačan – da AI zamenjuje profesiju – mi bismo videli pad potražnje za softverskim inženjerima. Ali ako pogledate podatke, otprilike 50% koda danas piše AI. A ako pogledate GitHub, 90% GitHub repozitorijuma danas je napravljeno uz pomoć GitHub Copilot-a.

Da li vidimo pad potražnje za softverskim inženjerima? Ne. Da li vidimo transformaciju posla softverskog inženjera ili softverskog arhitekte? Definitivno da. Jer morate da naučite prompt engineering. I dalje morate kao čovek da budete u stanju da kritički pregledate kod, da odlučite koje testove treba da uradite kao softverski inženjer pre nego što nešto pustite u produkciju i tako dalje.

I da budem vrlo praktična, ne govorim o apstraktnim stvarima. Mislim da je veoma simbolično što sedimo u Razvojnom centru Majkrosofta u Srbiji. Danas ovde imamo 800 ljudi. A u poslednjih 18 meseci zaposlili smo 230 ljudi. Dakle, mi rastemo i potražnja postoji, ali se veštine moraju transformisati.

A gde obrazujete te ljude o kojima govorite – sposobne da koriste sve te mogućnosti AI agenata?

Pogledajte, osim onoga što radimo interno, naravno da nam je stalo i do toga kako podržavamo društvo, jer ste apsolutno u pravu – ljude treba povesti na ovo putovanje.

Lako je reći, ali je veoma teško uraditi, zaista ponovo obučiti ljude. Nova realnost je da morate stalno da se prekvalifikujete i unapređujete tokom celog života. To je potpuno drugačiji koncept u odnosu na vreme kada sam ja završavala fakultet i mislila: „Dobro, sada sam završila.“ Nema više „gotovo je“.

Imamo strukturu koja kombinuje globalne napore i lokalne napore. Biću veoma konkretna šta to znači. Globalno imamo programe koji su široko dostupni i mnogi od njih su besplatni. To su Microsoft Learn platforma, LinkedIn kursevi za razvoj veština i AI Navigator na LinkedIn-u. To su tri ključna besplatna Majkrosoftova programa.

Zatim, naravno, uvek imamo lokalne programe na tržištima. Posebno ovde u Srbiji, sarađujemo sa Petljom na kursevima programiranja u školama. Već 18 godina podržavamo Bubble Cup, što je takmičenje, i mnogo drugih aktivnosti, uključujući i rad na tome da se u društvu uključe i manje zastupljene grupe: Women in AI, women in security, girls hackathons, i takvi programi. Mislim da su sve to veoma relevantne stvari za Srbiju.

Da li zavidite današnjim studentima zbog tih alata koje imaju? Da li biste voleli da ste ih vi imali?

Mislim da je to vrlo složeno, a u isto vreme i jednostavno pitanje. Kad se setim sebe na univerzitetu – završavala bih fakultet u tri ili četiri popodne. U Sankt Peterburgu, kad izađete, već je mrak. Nisam išla kući, već u biblioteku, jer sam morala da pripremam tezu.

Pošto sam studirala finansije, morala sam da nađem statističke materijale, neke podatke. Dakle, sedela sam okružena knjigama, pokušavajući da nađem relevantne podatke i da ih prepišem.

A danas možete da uradite sve to sa nekoliko „promptova“. Da li biste u tome uživali, da li biste zamenili to iskustvo s knjigama i mračnim zimskim noćima u biblioteci ovim – sa ChatGPT-jem koji to može da uradi za nekoliko sekundi?

Iskreno, svakako bih imala više slobodnog vremena, to je sigurno, jer mislim da sam u jednom trenutku bila skoro na ivici „burnout-a“.

Onda biste samo dobili više teza za pisanje.

Verovatno, da. Ali mislim da je suštinski važno da zadržimo sposobnost kritičkog mišljenja. Ono što ne smemo da dozvolimo, i što, u stvari, ne zavidim studentima, jeste to što je suviše lako uzeti bilo koji rezultat i pomisliti „to je u redu“, a to ne mora biti tačno.

Treba imati kritičko rasuđivanje o rezultatima.

Da, ali vi ste imali internet, koji vaši roditelji nisu imali. Oni bi rekli da je vama bilo mnogo lakše.

Da. Ali, kao i sa svakom tehnologijom – imate koristi i nedostatke.

I, kao u mom ranijem primeru, samo treba da vodimo računa da se ti nedostaci drže pod kontrolom, na primer uz principe odgovorne veštačke inteligencije. A da se koristi iskoriste do maksimuma. Za mene „maksimum“ ne znači da se zaustavimo na nivou efikasnosti ili produktivnosti; treba da idemo dalje – do stvaranja dodatne vrednosti za korisnike, do inovacija.

I već imamo primere u Srbiji, u više domena. Počev od Stada-e, odnosno Hemofarma, jednog od mojih omiljenih klijenata ovde. Oni koriste Microsoft Copilot 365 za produktivnost, ali ne samo za produktivnost, već i za poslovne procese, jer koriste Copilot za čuvanje i organizovanje dokumentacije o proizvodima. Ili, na primer, u državnoj upravi, gde Kancelarija za IT i bezbednost koristi Security Copilot da se zaštiti od sajber pretnji.

Ako razmislite o toj strani AI-ja, da može da vam pomogne i da budete zaštićeni, to je ogromna vrednost, jer sajber-bezbednosne pretnje rastu neverovatno brzo.

Ipak, sve je to još uvek u ranoj fazi – cela stvar sa AI-jem. Da li mislite da je trenutno hajp veći od dobiti?

Opet, volim da budem oslonjena na podatke, jer sam veoma „data-driven“ osoba. Prvo, ne bismo smeli da potcenimo činjenicu da smo u poslednje tri godine, od trenutka kada je počeo generativni AI, postigli više napretka nego u decenijama pre toga. Trenutno je AI tehnologija koja se najbrže razvija i najbrže usvaja.

Prema IDC-ju, već sada imamo oko 1,2 milijarde korisnika. To je činjenica. Zatim, sa druge strane, generativni AI je, kako mi kažemo, „general purpose technology“ – tehnologija opšte namene. Mogu da je uporedim s električnom energijom – tehnologijom opšte namene koja se pokazala kao ogroman pokretač ekonomskog rasta. Ali problem je u tome što, da bi donela ekonomski rast, mora da bude široko usvojena.

Mora da se „difuzuje“, kako mi kažemo – da se proširi. A ako pogledate difuziju AI-ja, ona je vrlo neujednačena. Na primer, Srbija je negde u sredini, oko 19,7%, što nije loše, ali ima prostora za napredak. Severne zemlje, poput onih u severnoj Evropi, iznad su 40%. Dakle, s jedne strane vidite podelu, ali isto tako vidite da može da se izvuče vrednost – jer postoje zemlje koje izvlače više vrednosti.

Hoće li se ta podela još povećati? Mislim, s AI-jem, s državama koje mogu da finansiraju razvoj AI-ja i onima koje ne mogu da ulože toliko novca, da li ćemo dobiti još veći jaz između bogatih i siromašnih nego što ga imamo danas?

Mislim da je to dobro pitanje koje treba da postavimo sebi, jer je u velikoj meri sve u rukama svake pojedinačne države. Imamo odlične primere zemalja koje nisu bile na čelu IT razvoja, ili nisu imale ni značajan računarski kapacitet, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, a danas su broj jedan po difuziji AI-ja.

Da, oni imaju novac da investiraju. Ali mnoge zemlje imaju novac da investiraju, a nemaju nameru. I taj primer takođe imamo.

Da li biste, na primer, očekivali da afričke zemlje napreduju u AI-ju ako imaju osnovne probleme, pa ne mogu da ulažu ni u osnovne stvari? Zar neće onda pasti u još gori položaj nego sada? I već sada imamo ogromnu podelu između bogatih i siromašnih.

Mislim da nova tehnologija zapravo pruža priliku da se „preskoče stepenice“ – da se „leapfrog-uje“. To je upravo ta šansa. Naravno, za UAE možete da kažete da imaju drugačije resurse, ali su uspeli da naprave taj iskorak.

I vi takođe možete da napravite iskorak ako pravilno usmerite investicije i nameru. Daću vam jednostavan primer: mnogo se i dalje ulaže u „on-prem“ infrastrukturu. Hajde da se zapitamo – da li je to investicija za budućnost? Da li ona omogućava da se napravi „leapfrog“? Ne nužno.

Pogledajmo drugi primer iz Evrope, meni veoma važan, jer je deo regiona za koji sam nadležna – Grčka. Setimo se gde je Grčka bila ekonomski pre desetak godina. Sećam se svih onih rasprava – da li će ekonomski kolabirati ili ne.

Oni ne žele da se toga sećaju.

Verovatno. Ali, iskreno, ja sam veoma često u Grčkoj i vidim napore koje su uložili – prvo u „cloud first“ politiku. Napravili su ministarstvo koje nadgleda celu digitalnu transformaciju. Uveli su cloud first politiku za koju, zaista, iskreno, u svakom razgovoru sa zvaničnicima EU kažem da je jedna od najboljih.

Zbog toga su privukli velike investicije, uključujući i investicije Majkrosofta. Dakle, sve je stvar namere – da li zemlja želi da iskoristi tu priliku ili ne. Postoji šansa, postoji prilika.

A šta je sa Srbijom?

Mislim da je, kao što sam rekla, Srbija negde u sredini. Dobro je pozicionirana. Prvo, IKT sektor ima veoma veliki udeo u ekonomiji. Kako je danas rekao i Mihailo Jovanović na Synergy-ji, ove godine je, prvi put, neto izvoz IKT sektora dostigao 4 milijarde dolara. Izvoz IKT-a postao je veliki, najveći, da kažemo, doprinos ekonomiji. To je dobar početak.

Drugo, geopolitički položaj – između Zapada i Istoka, povezanost sa zemljama – mislim da je i to važan faktor. Treće, talenat. To je, inače, i razlog što ovde imamo razvojni centar. Nemamo mnogo drugih razvojnih centara u Istočnoj Evropi, a u mom regionu jugoistočne Evrope ovo je jedini. Dakle, sastojci postoje, ali potrebna je i namera.

Mislim da imamo neke veoma dobre projekte, imamo dobre pokušaje, ali potrebno je još napora da se uklone blokade. Da se obezbedi da postoji odgovarajuća politika, da postoji moderna cloud i data infrastruktura, da su podaci u cloud-u i, naravno, da postoje kontinuirani napori u obrazovanju, prekvalifikacijama, unapređivanju veština.

Jedno poslovno pitanje, pošto ste vi više na poslovnoj strani. Da li u Majkrosoftu postoji strah od pucanja AI balona? To je nešto o čemu mnogi sada govore, jer se ogromne sume novca ulažu u AI s velikim očekivanjima. Neki kažu da je situacija slična onome što se dešavalo sa internetom 2000. godine.

Pogledajte, mislim da niko od nas, naravno, nema „kristalnu kuglu“ i videćemo šta će biti. Ali, opet, ako pogledamo šta je realnost, prosečan ROI, dakle povrat na investiciju u AI, u velikoj meri je pozitivan. Za svaki uloženi dolar dobija se 3,7 dolara povrata. To je činjenica. To je ekonomska činjenica, ne Majkrosoftova, već iz nezavisne studije, mislim da je bio IDC.

To je prvo. Drugo, ako pogledate različite kompanije – danas oko 68% kompanija koristi AI. Realnost je da je njihov ROI vrlo različit. To je situacija u kojoj vam prosečna temperatura ne daje stvarni uvid – prosek je visok, ali ima onih koji su mnogo iznad i mnogo ispod.

Postoje brzi usvajači, „fast adopters“, sa tri puta većim ROI-jem u odnosu na spore usvajače. To znači da spore usvajače ponekad investicije u AI koštaju novca. Dobra vest je da danas već znamo šta je potrebno da biste postali „fast adopter“. Mi te kompanije zovemo „frontier firms“ ili „frontier companies“. I mi težimo da i sami budemo frontier, ali to nije lako, jer dolazimo s velikim nasleđem i dugom istorijom.

Nekoliko ključnih karakteristika tih „frontier“ firmi, zbog kojih imaju tri puta veći ROI, nedavno je objavio i Majkrosoft. Jedna od njih je usvajanje AI-ja u proseku u sedam različitih scenarija. I tih sedam scenarija idu dalje od same produktivnosti o kojoj smo pričali. Barem bi trebalo da dodirnu ključne poslovne procese ili procese i operacije usmerene ka klijentima.

U redu, a sada sa pozitivne strane – mogu li da vas pitam koji vas projekat zaista uzbuđuje? Ne mora nužno da bude AI, ali može da bude. Vi prilično dobro znate šta radi Majkrosoft i šta drugi rade. Dakle, šta vas zaista inspiriše?

Mislim da ne moram da idem predaleko. Volim naš Copilot, jer, iskreno, sada počinjem dan s Copilot-om i završavam dan s Copilot-om. Koristila sam ga da se pripremim za ovaj intervju, jer imam mnogo uvida, a ponekad ne mogu da se setim svih podataka, pa onda postavim „prompt“.

Neverovatno je ne samo to što svako može da koristi Copilot, već i koliko je napredovao. Ako pogledate samo najnovija saopštenja sa Ignite konferencije prošle nedelje u San Francisku, sada imamo Copilot zasnovan na onome što zovemo Work IQ – to je nivo inteligencije gde sistem razume vašu ulogu, vaše veze sa kolegama i organizacijom, razume vaše radne tokove i čak pamti vaše nedavne razgovore.

Na primer, ako često pitate Copilot: „Can you make me sound less formal?“, on će to zapamtiti. I onda će vam kreirati personalizovano iskustvo. To znači da će iskustvo mog kolege sa Copilot-om biti malo drugačije od mog. To je jedna promena.

Druga promena koja dolazi jeste to što smo naš Security Copilot direktno dodali u Microsoft 365 Copilot, jer, kao što sam već rekla, vidimo stalni rast sajber-pretnji. Security Copilot ima koristi od triliona signala o pretnjama koje Microsoft svakodnevno obrađuje.

Tako da on zapravo stvara mnogo zaštićenije okruženje za vas. Treće, dobijate veću slobodu kada je reč o modelima – bilo da je u pitanju Copilot ili bilo koji drugi AI proizvod. Sada u Copilot-u možete, na primer, da se prebacite sa OpenAI modela.

U okviru OpenAI-ja, naravno, možete da kažete: „Želim da koristim GPT-5“ ili „Želim da koristim prethodni model“, i to sve unutar Copilot-a. Ali možete da se prebacite i na drugi model – recimo, da kažete: „Želim da koristim Anthropic kao LLM u svom Copilot iskustvu.“

Mislim da je ta fleksibilnost sjajna i da je velika konkurentska prednost Majkrosofta, jer ukupno imaju oko 11.000 modela u katalogu. Tako da možete zaista da inovirate pod sopstvenim uslovima.

Hoćete li me sa svim tim alatima učiniti lenjim? Oni mogu da urade fantastične stvari za trenutak. Mogu imati previše slobodnog vremena i jednostavno, stvarno postati veoma lenj.

Ok, možda bi trebalo da postanemo kreativniji u tome kako koristimo vreme.

Da, i to je jedna od mogućnosti. Šta je AI Pivot? To je nešto što je, koliko razumem, Microsoft uveo kao termin.

U suštini, to znači da se pretvaramo u inteligentno društvo. Mislim da to nazivamo sledećom revolucijom, kao i prethodne industrijske revolucije, jer, ako to veoma pojednostavim, dobijate inteligenciju „na dohvat ruke“.

Zato govorimo o AI-ju kao o tehnologiji opšte namene. A ako pogledate istoriju čovečanstva, nije bilo mnogo tehnologija opšte namene. Zato će ova tehnologija imati široko usvajanje. Mislim da ćemo ponekad videti AI, a da nećemo ni prepoznati da je to AI – u dobrom smislu.

Na primer, u Excel-u ćete videti predlog: „Da li želite da koristite ovu formulu?“ To je AI, ali nećete nužno razmišljati: „Ovo je AI“. Biće tu, biće infuziran i ugrađen u sve.

I za kraj, ovde ste i na konferenciji Synergy 2025. Koja je glavna poruka koju biste želeli da pošaljete ili glavna poruka koju ste vi dobili sa ove konferencije, a koju biste podelili sa svima – liderima, profesorima, programerima, studentima?

Poruka je da smo mi već 23 godine ovde u Srbiji i da verujemo da se srpska domišljatost, podaci koje imate i vaša kreativnost mogu pretvoriti u konkurentnost, u konkurentne proizvode.

Za to su potrebni koordinisani napori u politici, moderni cloud i bezbednosni sistemi i, naravno, napori u sticanju i razvijanju veština. Mislim da mi, kao Microsoft, želimo da budemo partner na svakom koraku tog puta.

(za transkripciju, prevod i uređivanje ovog intervjua korišćeni su AI alati)