„Gugl" je mnogima na nišanu, šta bi sledilo posle prodaje „Hroma"

Sudski spisi proširuju raniji nacrt o tome kako institucije SAD žele da prekinu „Guglov“ monopol. Kompanija je nazvala predlog radikalnim i upozorila da bi on oštetio potrošače i firme, ali i poljuljao američku konkurentnost u veštačkoj inteligenciji. Iz „Gugla“ su rekli da će se žaliti sudu. Sa druge strane, zahtevi ministarstva pravde su sveobuhvatni i uključuju petogodišnju zabranu „Guglu“ da ponovo uđe na tržište brauzera. 

O tome šta može doneti prisiljavanje „Gugla" da proda Hrom, koliko taj veb-pretraživač uopšte vredi, ko bi ga mogao kupiti, da li bi prodaja mogla da uništi „Gugl", ali i da li će se sa dolaskom Trampove administracije sve preokrenuti, za Jutarnji program RTS-a je govorio Nebojša Bjelotomić, aj-ti stručnjak.

Kako navode u američkom Ministarstvu pravde „nezakonito ponašanje ‘Gugla’ je lišilo rivale od kritičnih distributivnih kanala, ali i partnera koji bi mogli da omoguće konkurenciji ulazak u ovo tržište na nove i inovativne načine“.

„Presuda o monopolu je donesena u avgustu i američko pravosuđe se složilo sa onim što je postalo maksima već dugo na internetu, a to je da ako je proizvod za džabe, vi ste roba“, rekao je Bjelotomić, i objasnio da koraci u pretraživanju na internetu često vode ka nekoj potencijalnoj finansijskoj transakciji iz čega „Gugl“ zarađuje mnogo novca.

„’Gugl’ je takođe razvio i operativni sistem za telefone Android, a pored toga, ima i ekskluzivne ugovore sa ‘Eplom’, da ‘Epl’ na svoje telefone takođe stavi pretraživač Hrom, tako da kada krenete da pretražujete, vidite prvo, kao prvu pretraživačku stanicu, Hrom“, dodao je Bjelotomić.

Predlog koji se odnosi na poslovanje „Gugla“ uključuje i zabranu takvih ekskluzivnih ugovora.

„Nešto što postaje sve veći deo marketinškog kolača, medijskog kolača, to je onlajn pretraživanje ide ili kod jedne ili druge kompanije, ili 'Gugl' ili 'Meta' i to je, složićete se definicija monopolske pozicije“, rekao je aj-ti stručnjak.

Kaže da je teško predvideti koliko bi prodaja Hroma bila veliki udarac za „Gugl“, ali da se mnogo toga svodi na to, kuda novac ide od onlajn marketinga, zbog čega je posredi, kako ističe, više medijska nego aj-ti priča.

Dodaje da Hrom nije bez razloga 25 godina dominantan pretraživač, i da, ako do prodaje dođe, a i do konkurencije, za korisnike se neće mnogo toga promeniti.

Komentarišući razvoj veštačke inteligencije poslednjih godina, Bjelotomić kaže da postoji mogućnost da je i to uticalo na „ulazak u ‘Guglovo’ carstvo“, i da ta komponenta objašnjava veću stopu korišćenja konkurentnog pretraživača Bing koji ima VI komponentu.

Procenjena vrednost od najmanje 15 milijardi dolara

Blumberg procenjuje da bi se Hrom, koji koristi više od tri milijarde ljudi širom sveta, prodavao za najmanje 15 milijardi dolara.

„Ako gledate unazad neke odluke u Evropi, i drugim delovima sveta, vidite da ljudi koji se bave konkurencijom, jako dugo imaju ‘Gugl’ na nišanu i pokušavaju raznim kaznama da utiču na njegovu poziciju na tržištu“, kaže Bjelotomić, i dodaje da među potencijalnim kupcima vidi neku od medijskih kuća.

Bjelotomić je komentarisao i to, kakav bi, na ishod cele priče, uticaj mogao imati povratnik u Belu kuću, Donald Tramp.

„Republikanci su neko ko je za leze fer (laissez-faire) princip prepuštanja tržišta samom sebi, nevidljiva ruka ekonomije upravlja celim tržištem. Tako da s te strane, principijelno, svako ko dolazi iz ugla Republikanske stranke bi trebalo da bude protiv toga da se država meša kako će tržište funkcionisati“, kaže gost Jutarnjeg programa.

Ipak, kako dodaje da, kada postoji jedan dominantan igrač, njemu je interes status kvo, a ne inovacije kao ni promena navika korisnika. Međutim, kako ističe, očekuje se da se način na koji pristupamo internetu promeni, što će se prvenstveno odnositi na korišćenje ekrana i tastature u korist naočara i glasovne komunikacije.