Veštačka inteligencija – trenutno sluga, u budućnosti potencijalni gospodar

Put tehnološkog razvoja je neizvestan – od upotrebe alata koji mogu da nam olakšaju život, što i jeste ultimativna polazna tačka inovacija u tehnologiji, do razvoja veštačke inteligencije koja, u teoriji, može da donosi zaključke sasvim nezavisno, i čak bolje od ljudi.

Uprkos tome što je još u domenu budućnosti, takozvana opšta veštačka inteligencija jednog dana mogla bi da nadmaši ljudsku vrstu i postane superiornija u svesti i mišljenju.

„Ono čime mi ljudi trenutno vladamo i ono što imamo razvijeno je tzv. uska veštačka inteligencija. To su određeni programi, alati pomoću kojih možemo da rešavamo konkretne probleme u vezi sa analizom podataka, predviđanjima, načinom na koji će određene vrste uređaja da intereaguju među sobom ili na neki unapred zadan način“, kaže šef Katedre za matematiku i fiziku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu prof. dr Vladimir Pavlović.

Ovde nema bojazni, ali sasvim drugačiju sudbinu mogla bi da nam donese opšta veštačka inteligencija, iako i njen uticaj zavisi od pronalaženja odgovora na pitanje kakva je priroda naše svesti i može li se uopšte replicirati.

„Opšta veštačka inteligencija je nešto što pojedini naučnici iz te oblasti nazivaju svetim gralom veštačke inteligencije. Ona se zapravo odnosi na programe ili program koji bi zapravo mogao u potpunosti da replicira način na koji ljudi razmišljaju i da nas, možda, potencijalno prevaziđe“, navodi Pavlović.

„Ako je priroda svesti digitalna, onda u tom slučaju, u načelu, vi nju možete da programirate. Znači, teorijski, vi možete da napravite neki program, neki algoritam kojim biste mogli da reprodukujete neku pojavu koja bi predstavljala emergentni fenomen, odnosno fenomen koji proizlazi iz neke kompleksne strukture. Međutim, upitno je da li je svest digitalna ili nije“, objašnjava Pavlović.

Stručnjaci ovu tehnologiju smatraju važnom, a naša zemlja značajno ulaže u njen razvoj.

„Mi smo u mnogim segmentima među malobrojnim državama koje zapravo ceo taj razvoj shvataju prilično ozbiljno. S tim u vezi smo osnovali i različite vrste instituta poput Instituta za veštačku inteligenciju. Drugo, mnogi naučno-tehnološki parkovi u Srbiji su napravljeni i razvijeni da bi se zapravo informacione tehnologije razvijale“, ističe Pavlović.

Potencijal opšte veštačke inteligencije za sada je, uglavnom, u domenu pretpostavki, ali treba biti spreman na suočavanje sa svim pozitivnim i negativnim posledicama njene pune primene.