Veštačka inteligencija – ne zabranjivati je već joj se prilagoditi

Da li je opravdana stigmatizacija veštačke inteligencije? Izuzetan napredak četbotova „uhvatio” je šire društvo nespremnim, ali stručnjaci kažu da tehnološki napredak nikako ne treba kočiti već iskoristiti – i prilagoditi mu se. Opasnosti postoje, ali je njegov potencijal važniji.

Pre manje od šest meseci široka javnost otkrila je četbotove, računarske programe koji koriste veštačku inteligenciju da bi nam davali fantastične odgovore na svako postavljeno pitanja, pisali umesto nas i bolje od nas i obavljali mnoge druge poslove koje smatramo intelektualnim.

Sada deo stručne javnosti traži da se razvoj četbotova obustavi na šest meseci, jer se boje zloupotreba. U Italiji je korišćenje već zabranjeno, moguće je da se to dogodi i u drugim zemljama Evropske unije i u SAD. 

Direktorka Matematičke gimnazije u Beogradu Mirjana Katić smatra da bi veštačka inteligencija i nova generacija četbotova mogla da pomogne u poslovima koji nisu kreativni, ali da nikako ne bi mogla da zameni nastavnike i profesije koje iziskuju stalnu interakciju sa ljudima.

Sa njom se slaže i direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Bjelotomić koji kaže da bi četbot mogao da mu pomogne u poslu, osmišljavanju prezentacija i obradi podataka i da bi u tome sigurno bio mnogo efikasniji od njega, ali da svakako ne bi mogao da obavlja kreativniji posao.

Profesor univerziteta „Karnegi Melon“ u Teksasu Alek Kavčić je, s druge strane, optimističniji kad je reč o veštačkoj inteligenciji i ima niz poslova koje bi rado prebacio na četbota.

„To su sve repetitivne, dosadne radnje koje nerado radim. Moj posao kao istraživača je da bude kreativan, da postavim temu, eksperimente, dođem do nekim zaključaka i pronalazaka ili dokažem teoremu. To ne verujem da ovaj softver može da uradi. Međutim, onaj najdosadniji deo, kada sve prethodno već završim, pisanje naučnog rada mislim da bi ova mašina mogla da uradi“, objašnjava Kavčić.

Kreativnost – nedostižni most

Veoma je dobro, ističe Kavčić, što je ovaj softver predstavljen na ovako javan i transparentan način, a ne u tajnosti.

Što se tiče strahova zbog potencijalne zloupotrebe u obrazovanju – da bi učenici mogli da koriste softver kako bi lakše došli do dobre ocene, Kavčić kaže da oni kao predavači treba da se zapitaju kako će u budućnosti da podučavaju đake na kreativniji način.

Četbotovi će možda moći da održe nastavu i prezentuju podatke ili informacije, ali ne mogu da budu mentori i ostvare interakciju sa đacima. Kavčić smatra da to neće biti moguće još barem pedeset godina.

Direktorka Matematičke gimnazije Mirjana Katić se slaže da pojava četbotova treba da podstakne profesore da unaprede pristup nastavi, kao i da učenike treba motivisati da koriste novu tehnologiju na najbolji, a ne na pogrešan, način.

Ubeđena je i da novi softver ne može da zameni profesore:

„Mi nismo samo neko ko ponavlja određene činjenice ili uči novu lekciju. Mi smo pedagozi. Detetu je potrebna interakcija u nastavi, živa reč, potrebna mu je vera u njega da to može da nauči. Decu treba naučiti da će ga njegovo lično znanje i kreativnost razlikovati od drugih i da treba da radi na tome.“

U prilog tome, Nebojša Bjelotomić kaže da su u Inicijativi „Digitalna Srbija“ utvrdili da je najefikasniji način da se dođe do što većeg broja dece upravo preko profesora.

„Poenta je da deca veruju svojim profesorima. Ta veza ne može biti zamenjena pukim davanjem informacija, kao što je četbot softver“, objašnjava Bjelotomić.

Na pitanje da li će deca možda zloupotrebljavati veštačku inteligenciju, on smatra da svrha obrazovanja nije ponavljanje informacija i podataka, već da deca vežbaju da analiziraju i zaključuju.

Nepotrebna stigmatizacija

Sa inicijativom da se zaustavi razvoj četbotova na šest meseci, gosti emisije Oko se ne slažu. Njihov zaključak je da je važno da taj softver bude javan, da se prihvati kao realnost i da se čitavo društvo prilagodi.

„Ne bih ništa zabranjivao. Jako je dobro da sve bude otvoreno. Zašto zabranjivati progres čovečanstva? Ako je nešto toliko trivijalno da ga mašina može uraditi, onda to nije vredno doktorata niti teme. S druge strane, mašina će moći da prepozna šta je mašina napisala“, ističe Alek Kavčić, profesor Univerziteta „Karnegi Melon“.

Takođe smatraju i da masovnije korišćenje četbotova u obrazovanju neće imati negativan uticaj.

Ono što može biti opasno, jeste što ChatGPT tehnologija ne samo da uči o nama, već i naše namere i može, kako kaže direktor Inicijative „Digitalna Srbija“, da „zaključa” ljude u određeni način razmišljanja zato što prepoznaje šta bi nama odgovaralo i da nam stalno servira ono sa čime ćemo se slagati.

„Jedno čovečanstvo koje je već izdeljeno na tabore dodatno će se podeliti ako se budemo oslanjali na veštačku inteligenciju kao izvor informacija, a ne daj bože za analizu“, smatra Bjelotomić.

Iako mnogi ističu potencijalne negativne osobine četbotova, ta tehnologija se može iskoristiti da olakša i unapredi živote, ali i da brzo obradi ogromne količine podataka.

„To je veoma važno za istraživanja u, primera radi, farmaceutskoj industriji, medicini, ekonomiji. Veštačka inteligencija će to raditi mnogo brže i olakšaće rad istraživačima. To značajno može pomoći jednom mladom kreativnom naučniku“, kaže direktorka Matematičke gimnazije.

Velika prilika za korišćenje četbotova su info i kol centri, kao i brojni servisi za korisničku podršku, gde oni mogu biti od izuzetne vrednosti, a mogu i da oslobode ljude da se posvete radu na složenijim i komplikovanijim problemima.

Način za produbljivanje nejednakosti

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ smatra da je veštačka inteligencija još jedan način da se podstakne nejednakost, jer će je mali broj ljudi zaista razumeti ili biti u prilici da je koristi.

„Prema istraživanjima, samo tri odsto firmi koristi veštačku inteligenciju i samo deset odsto radnika. To je dokaz da samo velike firme imaju pristup tim resursima. Stvara se društvo koje nije dobro za življenje svih njegovih članova“, kaže Nebojša Bjelotomić.

Profesor Univerziteta „Karnegi Melon“ Alek Kavčić strahuje da bi veštačka inteligencija jednog dana mogla da zavede mase.

„Imate ljude koji svojim oratorskim sposobnostima mogu da zavedu mase. Zamislite da taj neko odjednom postane mašina i to ne bude neko ko se pojavi jednom u sto godina. Onda bi mi kao ljudi mogli da postanemo robovi mašina. Ali mislim da još nismo stigli do tako nečega“, ističe Kavčić.

Ipak, gosti RTS-a se slažu da veštačka inteligencija u svojoj suštini predstavlja napredak i zaključuju da ne treba bežati od nje već je treba iskoristiti na najbolji način.

недеља, 23. јун 2024.
23° C

Коментари

koga je stid od lepote
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo!
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Лепше Боље Паметније
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Negovanje antivrednosti
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Svaka čast
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару