Stvorena funkcionalna veštačka koža!

Grupa švajcarskih naučnika napravila je funkcionalnu veštačku kožu, piše portal Dejli mejl. Novi kalemovi kože koju su oni proizveli, sadrže funkcionalne krvne sudove i limfne kapilare, što je neverovatan napredak u bioinženjeringu.

Iza velikog uspeha stoje Danijela Marino i njen tim naučnika iz Odeljenja za biološka istraživanja tkiva pri Univerzitetskoj bolnici za decu u Cirihu.

U pitanju je zapanjujuće otkriće i trebalo bi prvenstveno da pomogne pacijentima koji zbog teških opekotina nemaju dovoljno sopstvene zdrave kože za oporavak, ali je moguća i primena u estetskoj hirurgiji.

„Otkriće da limfne kapilare možemo da pravimo u laboratoriji otvara nam velike mogućnosti na polju inženjeringa tkiva jer svi organi u ljudskom telu, osim mozga i unutrašnjeg uva, imaju limfne sudove. Naše istraživanje je pokazalo da, ako veštačka koža koja sadrži i krv i limfne sudove bude presađena pacijentu, formiranje tečnosti bilo bi teže, zarastanje rana bi se drastično poboljšalo, dok bi regeneracija skoro prirodne kože bila unapređena“, objasnila je Danijela Marino.

Iako su do sada testirani samo na pacovima, neverovatno je u kolikoj se meri ovi veštački kalemovi kože ponašaju kao prava ljudska koža. U njima se nalaze ne samo krvni sudovi - koji prenose hranljive čestice, kiseonik i ostale činioce koji održavaju organe zdravim i funkcionalnim - već i limfni kapilari, koji su neophodni u sprečavanju nagomilavanja tečnosti koje mogu da ubiju „kalem“ pre nego što ga telo pacijenta prihvati.

Istraživači pretpostavljaju da, ukoliko bi novi kalemovi kože sadržali i limfne sudove da bi se zarastanje rana u velikoj meri poboljšalo, ali i pored toga bismo dobili mogućnost da kultivišemo veštačku kožu, koja bi rasla, izgledala, funkcionisala i na osećaj bila kao prava.

U budućnosti, naučnicima preostaje samo da nađu način da u kaleme veštačke kože uključe i pigmentaciju, znojne žlezde i folikule dlaka.

Veliki napredak

Tehnologija je drastično napredovala i sada postoje zamene za udove, prave se veštački organi, neverovatna sočiva koja mogu da mere nivo šećera u krvi.

Mogućnosti razvoja ljudi koje su predstavljene u filmu Robokap (rimejku hita iz 1987. godine), u kojem policajci postaju kiborzi, jedna su od mogućih budućnosti.

Rej Kurcvejl, jedan od direktora „Gugla“, kaže da to nije kraj i da će biološki delovi tela biti zamenjeni mehaničkim do 2100. godine.

„Tehnologija će povećati ne samo naše fizičke već i mentalne sposobnosti, čime će svako od nas postati natčovek. Imajući u vidu konzervativne procene o ljudskom mozgu, relativno skoro ćemo biti sposobni da povećamo našu inteligenciju i milijardu puta“, tvrdi Kurcvejl.

„Guglova“ sočiva će, veruju naučnici, uskoro ljudima dati sposobnost da svet gledaju na isti način na koji to čini čuveni strip junak Supermen - ako nam je neki udaljeni predmet daleko, jednostavno ćemo moći da zumiramo i gledamo u njega kao da je mnogo bliže.