Unutar kompanije Rodžer Federer Inc – gde posao nikada ne prestaje da cveta

Unutar „Kluba 1886“, luksuzne brvnare na obali američke reke Savana u Ogasti, Rodžer Federer je govorio pažljivo odabranim klijentima „Mercedes-Benca“, o „jedinstvenom“ iskustvu na najpoznatijem Masters turniru u golfu. Iako je ove godine prvi put posetio Džordžiju, odmah se osećao kao kod kuće. Prošetao je klubom radi obaveznog intervjua o svojoj karijeri, ali ono što je publici bilo najvažnije, jeste to što se uopšte pojavio.

Čak i dve i po godine nakon penzije, Federer ima isti efekat gde god da se pojavi. Publika se ne oduševljava njime na koncertu „Koldpleja“ u Cirihu zbog njegovog talenta za udaraljke, niti se oduševljava na trci 24 sata Le Mana zbog njegove spretnosti sa ceremonijalnom zastavom, oni ga slave isključivo kao vrhunskog sofisticiranog tenisera.

Obećava da će isto biti i na Vimbldonu tokom naredne dve nedelje: Federer će biti tamo, potvrđuje Ol Ingland klub, ali treće leto zaredom ne da trenira ili komentariše, već samo da ukrašava mesto svojim prisustvom. Kada ste lični prijatelj princeze od Velsa, pokroviteljke kluba, i kada možete da oduševite Centralni teren samo dolaskom u kraljevsku ložu u bež odelu i kravati sa tufnama, zašto bi vam trebalo da išta radite?

Upravo je ta čudna alhemija na koju se uhvatio niz luksuznih sponzora, transformišući elegantnog tenisera njegovih godina, zapravo bilo kojih godina, u oličenje raskošne privlačnosti. Baš kao što Ana Vintur, odlazeća matica Voga i samoproglašena Federerova obožavateljka, zahteva da sedi pored nje na modnim pistama, tako mu „Mercedes“ svakih šest meseci isporučuje svoj najnoviji super automobil, računajući da će potencijalnim kupcima i sam pogled na njega za volanom pružiti dodatnu garanciju kvaliteta. Osim što on ne prodaje samo proizvod, već čitav način postojanja.

Njegov ogroman portfolio reklama – koji obuhvata sve, od „Roleks“ satova do „Lind“ čokolade, mobilnih mreža „Sanrajz“ do „Jura“ aparata za kafu – svedoči o njegovoj neopisivoj švajcarskoj prirodi.

Čak i Ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske opisuje kako su Federerove ambasadorske vrline utemeljene u slici „gracioznosti i prefinjene izvrsnosti“. Međutim, ono što ga čini neosporivim magnetom za brendove jeste njegova zapanjujuća dugovečnost. Do trenutka kada njegov desetogodišnji ugovor sa „Uniklom“, japanskim gigantom odeće, istekne 2028. godine, biće van igre više od polovine trajanja ugovora.

To je bio problem za „Najki“, njegove pokrovitelje dve decenije, koji su verovali da će zadržati svoju vrednost samo dok se aktivno takmiči. Nasuprot tome, Tadaši Janai, osnivač „Unikla“, zamišljao je njegovu besprekornu evoluciju od osmostrukog šampiona Vimbldona do manekena srednjih godina. I bio je spreman da ga kao takvog nagradi, sa 26 miliona evra godišnje.

To je bezvremenost nezamisliva ni sa jednom drugom sportskom ikonom. Godine 2019, kada je Federer stigao do poslednjeg od svojih 10 finala Vimbldona, zabeležio je godišnju zaradu od 80 miliona evra, od čega je 92 odsto tog iznosa poticalo od njegovih komercijalnih ugovora.

Niko drugi na svetskoj listi sportskih bogataša – ni Lionel Mesi, ni Kristijano Ronaldo – ne bi mogao da se meri sa ovim proporcijama. Lebron Džejms je bio najbliži, sa 59 odsto.

Kao gospodin ekstravagantne razonode, Federerov status kralja bilborda postao je samo još nepobediviji. Godine 2023, inkasirao je 95 miliona evra uprkos tome što je prethodne godine okačio reket o klin. Obrazac je paradoksalan: u isto vreme dok Federer tvrdi da se oseća sve udaljenije od svojih podviga na terenu, najprestižnije svetske izdavačke kuće jedva čekaju da obnove svoju saradnju sa njim.

Ključno za ovaj fenomen je činjenica da ga skandali nisu dotakli. Dok je Tajger Vuds, jedini sportista koji mu je nekada mogao parirati po korporativnoj moći, torpedovan 2009. godine otkrićima serijskog neverstva, Federer je opstao kao najsigurnija opklada, bez ikakvih jezivih zapleta i bez kostura koji vrebaju u ormaru.

On i njegova supruga Mirka, bivša teniserka slovačkog porekla koju je kratko mentorisala Martina Navratilova, nerazdvojni su otkako su se prvi put poljubili poslednjeg dana Olimpijskih igara u Sidneju 2000. godine. Čak i simetrični sastav njihove porodice, sa dva para bliznakinja – devojčice, Mila i Šarlin, rođene su 2009. godine, a dečaci Leo i Leni stigli su pet godina kasnije – podseća na delo preciznog inženjerstva.

Toliko je važno da se Federerovo lice predstavi na bilo čemu da je on inkasirao 34 miliona evra samo za promociju „Barila“ paste. Njegovo očigledno odsustvo bilo kakvih kulinarskih akreditiva nije bila prepreka da potpiše ugovor, iskreno objavljujući 2017. godine: „Pasta je deo moje svakodnevice toliko godina da je ovo partnerstvo bilo prirodno.“

Najupečatljiviji izraz ovog saveza došao je kada je, nakon što je Italija uvela najstroža ograničenja zbog karantina tokom pandemije koronavirusa 2020. godine, otputovao u mali ligurski grad da bi odigrao partiju tenisa na krovu sa dve devojke. Iako je to bila slatka reklama, ipak se činilo čudnim što je za ovo dobio osmocifrenu sumu.

Kao što je Endi Rodik rekao Federerovom biografu, Kristoferu Kleriju: „Ono na na čemu najviše zavidim Federeru nije veština i titule – već ta lakoća sa kojom Rodžeru sve ide od ruke.“

Federerovo glatko prilagođavanje vanzemaljskim okruženjima bilo je u potpunosti vidljivo prošle godine na Dartmut koledžu u Nju Hempširu, najmanjem američkom univerzitetu Ajvi lige, dok je držao govor povodom diplomiranja. Njegovo prisustvo nije bilo slučajnost: Izabela Godsik, ćerka njegovog dugogodišnjeg agenta Tonija, bila je među diplomcima.

U svom govoru, održanom u svečanoj odori, pokušao je da razbije popularnu predstavu javnosti da sve što radi, radi bez napora. „Godinama sam kukao, psovao, bacao reket“, objasnio je, „pre nego što sam naučio da ostanem hladnokrvan.“

Kada je konačno savladao ovu veštinu, čineći da izgleda kao da se najneverovatniji udarci mogu napraviti bez kapi znoja, njegov ugled u očima najbogatijih obožavalaca eksponencijalno je porastao. Mladi vatreni čovek kome je Najki 2002. godine ponudio relativno oskudnih 520.000 evra godišnjeg honorara, do 2010. godine se transformisao u smirenog asa, čoveka koga su želele najveće kompanije na planeti.

Danas, ogromna industrija Rodžera Federera nastavlja da cveta, šireći zavodljiv mit da i vi možete biti kao Rodžer, jedući iste izvrsne slatkiše i ispijajući isti Moët šampanjac. Baš kao što je to radio sa svojim jednoručnim bekhendom, koji je sam po sebi umetničko delo, on stvara stil izgrađen na neuhvatljivom idealu.

Možda je najimpulsivniji potez koji je napravio bio da pre šest godina kada je odlučio da investira u tada malo poznatu švajcarsku kompaniju obuće pod nazivom „On“, čiji su tvorci prvo eksperimentisali praveći cipele od komada baštenskog creva.

Federer ih je pozvao na večeru i objasnio da ovog puta ne traži sponzorstvo već da želi da investira. Nakon što je ispregovarao tri odsto kapitala, iskoristio je svoj međunarodni ugled da startap iz Ciriha pretvori u giganta vrednog 9,6 milijardi evra, sa sopstvenom limitiranom serijom pod nazivom „Rodžer“.

Kada je „On“ listiran na Njujorškoj berzi 2021. godine, prodato je 31,1 milion akcija po ceni od 20,48 evra, što je Federeru dalo udeo vredan 307 miliona evra – skoro tri puta više od ukupnog iznosa koji je stekao za 24 godine profesionalne karijere.