Dragomir Acović: Krunisane glave su ljudi od krvi i mesa, ali im status ne ostavlja prostora za privatnost

Životi kraljeva i kraljica, ma koliko običnim ljudima izgledali bajkovito, u stvari su okovani veoma strogim pravilima koja vrlo kontrolišu njihove živote, napominje gost Beogradske hronike, Dragomir Acović, član Krunskog veća.

„Pre svega, članovi Kraljevske porodice se nalaze u jednoj jedinstvenoj situaciji, da na neki način predstavljaju permanentnu metu, permanentan centar interesovanja, bilo zbog toga što ih ljudi podržavaju i simpatišu, bilo zato što ne mogu da ih smisle i što ih mrze. Oni su po svom jedinstvenom položaju toliko udaljeni od svih drugih, da svaka priča o postojanju mogućnosti da vladari vode i imaju privatni život je u stvari pusta želja ili prazna priča“, ističe Acović.

Iako su krunisane glave samo ljudi od krvi i mesa, status im ne ostavlja prostora za privatnost. Svojevremeno je Hajnrih Man pokušao da na vrlo slikovit i jednostavan način objasni razog zašto je došlo do pada monarhističkih osećanja u Saksoniji.

„Pa je rekao: 'Kada je građanin Hans rekao svojoj ženi, 'Vidi kralja ima isti sako kao naš kum!', tog momenta je ta aura jedinstvenosti počela da se načinje i da se kruni'. Ljudi su takvi kakvi su. I kada imaju centar svoga interesa, ko god da je taj centar interesa, prva stvar koju prirodno pokušavaju, to je da učine ili njega sličnim sebi, ili sebe sličnim njemu“, objašnjava gost Beogradske hronike.

Danas je nemoguće sačuvati i delić privatnosti

Mada su obični ljudi, njihovi životi uopšte nisu obični i za njih skoro ništa što važi za obične ljude, u suštini ne važi. Svojevremeno, dok je bilo moguće da se drže podalje od očiju javnosti, tada je postojala neka mogućnost da deo njihovog života ostane privatan. Danas je to nemoguće, napominje član Krunskog veća.

„Sad imate vrlo jednostavan i nemoguć izbor. Ili ćete biti ono što jeste, a to je biti jedinstveni i zbog toga ćete biti predmet pažnje, kritika, umerenih i neumerenih simpatija ili antipatija, ili ćete pokušati da date na znanje da ste vi kao bilo ko drugi. Ali to nosi svoju cenu. Onog momenta, kada ja kao građanin prihvatim da ste vi isto što i ja, onda se postavlja pitanje, a što ste vi kralji, što nisam ja kralj?“, dodaje Acović.

Zdravstveno stanje je privatna stvar

„Vlada kontroliše to kako izgleda i ko će imati pristup do vladara. Vladar, u našem vremenu, tome više ne može da se odupre. On može to samo da prihvati. E sad, to prihvatiti znači posedovati određene talente koji nemaju veze sa tim što ste vi član kraljevske porodice. Oni zahtevaju od vas da budete ili genijalan glumac ili genijalan manipulator, ali to najčešće nije slučaj“, ističe Acović.

Kralj u Velikoj Britaniji danas ima u suštini tri jedinstvena prava. Ima pravo da bude obavešten, ima pravo da bude konsultovan, ima pravo da upozori. Nijedno od tih prava ne nosi sa sobom neposredne automatske instrumente kojima bi mogao da sprovede svoje odluke.

Danas kralj svoj ugled uglavnom zasniva na tome što ne liči na druge. Ali sama činjenica da ne liči na druge, sve druge navodi i izaziva ih da ga pažljivo posmatraju i da pokušavaju da razumeju ili da kritikuju i da procenjuju svaki njegov potez.

Sve je pitanje marketinga

U državama poput Velike Britanije mnogo ljudi je angažovano na poslovima osluškivanja javnosti i brige o imidžu kraljevske porodice. Slično je i u Japanu, dok se u drugim evropskim monarhijama tome poklanja mnogo manje pažnje, a negde čak nikakva.

„Postoji veoma jaka, stara i izvanredno uvežbana struktura koja se time bavi. Ali ta struktura ima svoje nadležnosti i oni se jako trude i pokušavaju da ne zadru u nadležnost nekoga drugog. Ovo čemu mi sada razgovaramo, to je pitanje nečega što se inače zove marketing. I taj marketing kaže, konstatovali smo da ljudi misle ovo, da bi želeli ovo, da je potrebno ovo, da su kritični u odnosu na to, a puni hvale, podrške u odnosu na ono. I vi prema tome pokušavate da nađete odgovor. Taj odgovor, čak i kada ga nađete, čisto gledano intelektualno, moralno, teoretski, ne može biti bolji, on ne može da zadovolji sve, jer ne postoji ta vrsta ljudske sklonosti da prihvate jedan određeni argument kao nesumnjiv i nesporan“, kaže član Krunskog veća.

Britanska monarhija nije imala ugled kao danas

Britanska monarhija je sve do dolaska na presto kraljice Viktorije u jednom dugom periodu vladavine Džordža III, Džordža IV i Vilijama IV bila u stvari predmet javnog podsmeha štampe, kulturne, političke i generalno šire javnosti.

„Tu su se smenjivale nesrećne i povremeno neugodne epizode, počevši od povremenog ludila usled porfirije kralja DžorDža III, preko neograničenih ekstravagancija i verovatno takođe ludila njegovog naslednika Džordža IV koji je, recimo, za vreme svog krunisanja, svojoj supruzi koja se, dok nije došao dan krunisanja, jako dobro zabavljala sa svojim pratiocima krstareći po Evropi, zabranio pristup u Vestminstersku opatiju, pa je cela jedna brigada, vojna, morala da je sprečava da uđe u crkvu“, navodi Dragomir Acović.

Posle kraljice Viktorije i posle tog jednog dugog i uzornog perioda, bar za javne pojmove, sve se promenilo.