Vek od rođenja kralja Petra II Karađorđevića – prilika za dinastičko pomirenje i/ili ispravljanje istorijske nepravde

Sa samo 11 godina Petar II (6. septembar 1923 – 3. novembar 1970) postao je kralj zemlje čije temelje je žestoko poljuljala smrt njegovog oca i tvorca Jugoslavije, kralja Aleksandra I Karađorđevića. Budući da je bio maloletan, umesto njega godinama je vladalo tročlano namesništvo.

„Postoji nešto što ljudi ne znaju, a to je da je on u trenutku smrti svog oca postao kralj. To je inače nešto što je standarno za ustavne parlamentarne monarhije, da u momentu kada jedan monarh umre, iste sekunde njegov naslednik postaje kralj zemlje da bi ozbedio kontinuitet i stabilnost države. Činjenica je da je nakon Drugog svetskog rata bilo mnogo laži i neistina koje su se kovale i bačene na njegovo ime, a istina je potuno drugačija“, naglašava Uroš Parezanović, PR menadžer Kancelarije Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra.

„Nizom događaja ovde u Kraljevskom kompleksu želeli smo da pokažemo da on nije, kako je to godinama plasirano, pobegao iz zemlje. On je napustio zemlju, evakuisan je, kao što su uostalom uradili i svi drugi vladari i krunisane i nekrunisane glave Evrope tokom Drugog svetskog rata“, dodaje Parezanović.

„Često mu se zameralo i to zašto nije ostao u zemlji zašto nije postupio tragom svojih predaka, zašto nije poveo narod u izbeglištvo ka Grčkoj, pa na neki novi Solunski front. Jednostavno, istorijske okolnosti koje su bile tokom Prvog svetskog rata i tokom Drugog svetskog rata nimalo se ne mogu porediti. Tako da je ishod koji se desio bio jedini mogući. Iz Londona je kralj Petar II radio sve što je mogao da podrži borbu naših snaga koje su se borile u zemlji protiv Hitlera i njegovih saveznika“, navodi Parezanović.

Petar II Karađorđević bio jedan od najmlađih vladara koji je od Sjedinjenih Američkih Država tražio podršku u borbi protiv nacizma. Sa svim počastima ga je 1942. godine primio predsednik Ruzvelt, a značaj ove posete potvrđuju mnogobrojni sačuvani govori i obraćanja.

„Malo je poznato, a to smo otkrili tokom ovih aktivnosti, da je kralj Petar II želeo da se vrati u Jugoslaviju tokom Drugog svetskog rata. Pre Drugog svetskog rata kralj Petar II je započeo vojno obrazovanje u Jugoslaviji, a završio ga je u Velikoj Britaniji i položio je pilotski ispit. Želeo je sa grupom svojih prijatelja da otme avion i da se vrati u Jugoslaviju, da iskoči padobranom na slobodnu teritoriju i priključi se Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci u otadžbini“, Međutim, Čerčil je prozreo taj plan, oficiri koji su ga sa kraljem Petrom II kovali su uhapšeni, a sam kralj je bio osujećen u svojoj nameri. Nakon toga je počeo period u kome su drugi mnogo više odlučivali o sudbini Jugoslavije i njenog poslednjeg monarha.

Konferencija u Teheranu i sastanak na Jalti su mnogo više odlučili šta će se desiti sa Kraljevinom Jugoslavijom, nego što su to narod Jugoslavije i njen mladi vladar odlučivali. Kralj je do poslednjeg momenta odbijao da pruži podršku Josipu Brozu i jugoslovenskim komunistima, međutim nakom snažnih pritisaka Vinstona Čerčila i pretnji da će Crvena armija na silu ući u Jugoslaviju i jednostavo se fizički razračunati sa kraljevom vojskom u otadžbini, Petar II je popustio, naglašava Uroš Parezanović.

„Kralj Petar II prihvatio je da podrži vladu Šubašić – Broz i komunistički pokret otpora. Nakon toga mu je nametnuto namestništvo, ali je činjenica da Kralj Petar II nikad nije abdicirao. Međutim, nakon izbora u Jugoslaviji, nakon 29. novembra 1945. godine, jednostavno republika je proglašena i ta situacija ne terenu je bila realnost“, zaključuje Parezanović.

Namera organizatora bila je da aktivnostima povodom stogodišnjice rođenja pokaže da je kralj Petar II nakon Drugog svetskog rata u emigraciji živeo veoma skromno, o čemu svedoče i dokumenta iz Arhiva Jugoslavije. Pokušao je da bude tačka ujedinjenja Srba u emigraciji, ali u tome nije uspeo.

Preminuo je 1972. godine u bolnici u Denveru, a sahranjen u Libertvilu, u manastiru Svetog Save, gde je počivao sve do januara 2013. godine, kada su njegovi ostaci preneti u Srbiju, što je bila jedna od njegovih poslednjih želja. Zajedno sa ostalim članovima porodice Karađorđević, 26. maja 2013. godine sahranjen je u mauzoleju na Oplencu. Rehabilitovan je rešenjem Višeg suda 2015. godine.

U sklopu obeležavanja značajnog jubileja, Fondacija Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra za obrazovanje i kulturu objavila je obnovljeno izdanje Memoara kralja Petra II i priredila dokumentarnu izložbu koja će gostovati po Srbiji.

„U godini u kojoj obeležavamo vek od rođenja kralja Petra II, ali i još jedan jako bitan jubilej dve stotine godina rođenja kneza Mihaila Obrenovića, Pošta Srbije i njena jedinica ‘Poštanske marke’ su nam na jako lep način izašli u susret. Izdali su posebnu jubilarnu ediciju ‘Vladari Srbije’, gde se na jednom tabaku nalaze jedan pored drugog knez Mihailo Obrenović i kralj Petar II Karađorđević, da na taj način probamo da prevaziđemo podelu na Karađorđevićevce i Obrenovićevce. Ovde su dva vladara koji su gledali da daju sve od sebe i najbolji način doprinesu svojoj zemlji“, kaže Parezanović.