Žena pred kojom je klečao Dali i koja je lepotom i glasom oduševila Evropu

Rođena je kao Olivera Petrović, ali je široj javnosti poznatija po umetničkom imenu Olivera Katarina. Svom imenu je dodala ime majke Katarine.

Iako je po nagovoru oca upisala Pravni fakultet, ipak se odlučila za Pozorišnu akademiju. Primljena je u klasu profesorke Ognjenke Milićević zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić.

O njenom glasu i lepoti se pisalo svuda gde je nastupala, a RAI ju je proglasio najlepšim glasom Mediterana. Upoređivana je sa najvećim svetskim zvezdama tog doba, a članak u Njujork tajmsu je glasio „Rođena je nova Ana Manjani", dok su u Francuskoj govorili da nema na čemu da zavidi Brižit Bardo.

Kao interpretator izvornih narodnih pesama i ciganskih romansi održala je više od stotinu koncerata širom sveta. Pevala je kompozicije Enija Morikonea, Šarla Dimona, Doma Suzukija, Mikisa Teodorakisa, Kornelija Kovača. U čuvenoj francuskoj „Olimpiji" održala je 72 uzastopna koncerta kojima su prisustvovale sve vodeće francuske zvezde filma i muzike tog vremena.

Ostaće upamćena i kao „jedina žena pred kojom je klečao Salvador Dali" nakon njenog koncerta u Parizu, budući da je bio oduševljen njenom lepotom i glasom.

Igrala je u desetak domaćih i dvadesetak inostranih filmova. Za film „Goja" nagrađena je na filmskim festivalima u Moskvi i Veneciji, a njena najpoznatija uloga je u filmu „Skupljači perja" (1967) Aleksandra Saše Petrovića, koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu.  Glumila je u filmovima Puriše Đorđevića, Miće Popovića, Soje Jovanović, Đorđa Kadijevića, Đanfranka Parolinija, Alberta Latuade, Majkla Armstronga, Konrada Vulfa.