Pravljenje unikatnog nakita – hobi, posao ili nemoguća misija

Kada je otišla u penziju, Milka Biberčić je hobi pretvorila u posao. Sa ćerkom je počela da pravi nakit, i to od različitih vrsta kamenja. Da bi jedna ogrlica dobila konačan izgled, osim mašte je neophodna i spretnost ruku.

„Ovo je u stvari zanat, moramo tako da to nazovemo, kao i svaki zanat i to se uči i vremenom se postaje veštiji, znači i brži i precizniji. Svaki komad je savršeniji, vreme je bitan faktor“, objašnjava Milka Biberčić iz radnje „Nakit biber“.

Čak i za male komade nakita koriste se ozbiljni alati. Peći koje tope staklo na 1.000 stepeni, rezači, brusilice i razne vrste klešta.

Prema rečima Snežane Marinković iz Art manufakture „Gea“, nije svaki momenat uspešan, a i veliki majstori imaju zbirku svojih „nedela“.

Zahvaljujući prijatelju arheologu, Snežana se trudi da kroz svoj nakit promoviše Srbiju. Tako ponekad sastavni deo ogrlice ili prstena može biti poludragi kamen ahat sa juga Srbije. Međutim, mnogi koji prave nakit se odlučuju za kupovinu gotovog repromaterijala. Zato često kucaju na vrata prodavnica koje prodaju ove sirovine.

Stela Eškenazi iz prodavnice „Hobit sistem“ otkriva da kod njih mogu da se kupe sve komponente koje su potrebne za izradu nakita, metalne komponente, perle, alat za izradu nakita, glina, plastične perle, staklene perle, poludrago kamenje...

Prodavnice sa repromaterijalom postale su popularne u poslednjih pet godina, a u prestonici ih ima desetak. U nekima od njih može se prepraviti ili popraviti nakit. Stela kaže da ne može da odbije bake koje dođu sa zahtevom da im se naniže biserna ogrlica. A ponekad se desi da na licu mesta neko ko je dovoljno maštovit i spretan napravi svoj komad bižuterije.

„Najjeftiniji komad nakita su minđuše. Recimo osnova za minđuše je između tri i po i pet dinara, a cena minđuše zavisi od perli. Ako se prave od plastičnih perli, najjeftinije minđuše mogu da budu šest dinara, a ako se prave od nekih skupljih perli, onda je to druga cena“, precizirala je Stela.

U zavisnosti od materijala koji je ugrađen u nakit, ali i truda koji je uložen, zavisi i cena komada. Cene su često i niže, jer se prilagođavaju kupcima, tvrde prodavci.

„U Americi je skupo jer se tamo ručni rad i zanatstvo cene. Jedna ogrlica koja je od prirodnog tirkiza, što je ovde retko, koštala bi možda oko 500 dolara. Kod mene oko 10.000“, priča Milka.

Posao, misija ili nemoguća misija

Bez obzira na profesiju, mnogima je pravljenje nakita odličan način da popune kućni budžet. Nekima je jedini izvor zarade. Kažu da od ovog posla ne može da se živi, ali može da se preživi.

„Slušala sam priče da je to nekada bio unosan posao. Sve manje je, zato što je repromaterijal sve skuplji, tako da su komadi nakita skuplji. Pa čim sam ovde znači da nije neunosan, ali ne onoliko koliko može“, objašnjava Milka.

S druge strane, Snežana smatra da se pravljenje nakita ne može gledati kao posao.

„Mislim da je ovo misija. Pre 20 godina kada sam počinjala bilo je nemoguće doći do materijala, do alata, do bilo čega što je u svetu bilo potpuno dostupno bilo kome. Sada su se stvari izmenile. Međutim, potpuno je neprimereno okruženje u kome bi trebalo neko da bude stvaralac“, zaključila je Snežana.

U Srbiji ne nedostaje mašte i ljudi sposobnih da od sirovine naprave konačni proizvod. Ne manjka ni ljubitelja nakita. Nedostaje novca da se tako nešto priušti.