Odmor na selu sve traženiji: Turisti žele prirodu, autentičnost i predah od gradske vreve

Odmor na selu sve češće postaje izbor turista koji žele da se udalje od gužve, provedu vreme u prirodi i upoznaju lokalnu tradiciju. Direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS) Marija Labus ističe da ovaj vid turizma prati svetske trendove i da ga savremeni putnici sve više traže: „Sve češće se dešava da se turisti odlučuju upravo za ovaj vid odmora", i dodaje da ne bi pravila podelu između mora i sela.

„Ne bih napravila tako striktnu podelu ili – ili, već i – i. U našim promotivnim kampanjama ističemo odmor na selu, jer, gledajući svetske trendove, upravo je to ono što moderan turista sve više traži", kaže Labovićeva.

Prema njenim rečima, turiste privlače boravak u prirodi, lokalna hrana, autentično iskustvo i upoznavanje tradicije i kulture koja im nije dovoljno poznata.

Odmor u prirodi ne znači odricanje od udobnosti

Iako je boravak na selu sve popularniji, očekivanja gostiju su različita. Dok jedni žele sve savremene pogodnosti, drugi namerno biraju potpuno isključenje od tehnologije.

„Odmor na selu odavno više ne podrazumeva da je to samo seosko domaćinstvo. Postoje tradicionalna domaćinstva koja nude potpuno autentičan doživljaj, ali to ne znači da taj, uslovno rečeno, luksuz današnjeg vremena nije potreban", kaže gošća Jutarnjeg programa i navodi da mnogi gosti traže internet, dodatne sadržaje i aktivnosti, ali i da ima onih koji žele upravo suprotno: „Ima i onih koji traže da nema vaj-faj-a, da nema televizora. To je digitalni detoks".

Marija Labus kaže da je i sama nedavno boravila u jednom takvom domaćinstvu: „Bila sam četiri dana u domaćinstvu koje nema vaj-faj, čak nema ni televizor, na sat i po od Beograda. Samo su ptice cvrkutale i to je zaista bilo takozvani šumski spa".

Prema njenom mišljenju, upravo su kraći odmori dobra prilika da se upoznaju različiti krajevi Srbije: „Srbija je zaista bogata različitim autentičnim iskustvima, i dobro je da svakom delu Srbije poklonite po jedan produženi vikend".

Podseća i da se povećava broj seoskih domaćinstava koja nude smeštaj, kao i da je država ove godine opredelila 150 miliona dinara subvencija za proširenje i obnovu ovih usluga.

Autentičnost i kulturno nasleđe kao najveća vrednost

Muzejski savetnik Etnografskog muzeja Marko Stojanović smatra da je tradicionalni način života jedna od najvećih prednosti srpskog sela: „Tradicionalni način života je ono što se traži".

Ukazuje da se u okviru seoskog turizma razvijaju različiti oblici ponude: „Seoski turizam je mesto – mesto je selo, a u okviru seoskog turizma postoji agrarni turizam, eko-turizam i drugi sadržaji".

Stojanović smatra da Srbija ima veliki potencijal, ali da ga ograničava nedostatak stanovništva u selima: „Čini mi se da, pored svega, nemamo dovoljno ponude jer nema dovoljno ljudi koji su ostali na selu".

Govoreći o očuvanju nasleđa, upozorava da ponuda mora biti zasnovana na stvarnoj tradiciji: „Problem sa takozvanim etno-turizmom... Kada bi stručnjaci bili više uključeni u kreiranje takve ponude, mislim da bi to bilo drugačije".

Osvrnuo se i na značaj savremene infrastrukture u selima: „Na selu je vaj-faj neophodan zato što svako ko se bavi poljoprivredom mora da ažurira svoje znanje na svetskom nivou".

Govoreći o najmlađima, Stojanović ističe da im upravo tradicija može biti zanimljiva: „Njima je novo ono što je staro".

Marija Labus ističe da turisti danas mogu da otputuju gotovo bilo gde, zbog čega je važno sačuvati ono što Srbiju čini prepoznatljivom.

„Turisti traže autentičnost i različitost. Važno je da sačuvamo naše lokalno, našu tradiciju i sve ono po čemu smo posebni, jer je to razlog zašto će turisti odabrati baš nas", istakla je Marija Labović, direktorka TOS.