Vagrajn i Klajnarl – ko žudi za odmorom u mestima gde sa prezirom gledaju na turiste

Kanje Vest i njegova supruga prošle godine dobili su doživotnu zabranu korišćenja čamaca u Veneciji uz otvorenu policijsku istragu zbog „nedostatka poštovanja prema gradu“. Gradonačelnik Venecije Luiđi Brunjaro pre dve godine lično je jurio pijanca koji se golišav kupao u jednom od kanala…

Još jedan, kako su ga vlasti Italije nazvali „necivilizovani turista“ urezivao je inicijale u zid Koloseuma u Rimu.

Palma de Majorka ima probleme svakog leta kada se plaže uništavaju gomilama smeća, a lokalcima sve više smetaju „razulareni pijani turisti“ koji povraćaju, psuju, teturaju se…

Turisti nisu „ostali dužni“ ni Kineskom zidu, pa su zbog čoveka koji je 2020. ključevima na kulturno dobro urezao šta je želeo, vlasti uvele nove kazne za vandalizam ove vrste, uz meru javnog imenovanja počinilaca (nadajući se da će sramota usled otvorene prozivke imenom i prezimenom neke obeshrabriti na slične radnje).

Razvoj turizma na globalnom novou beleži rekorde, posebno nakon „kovid perioda“. Uticaj na prirodu i turističke „vruće tačke“ je jednostavno neizbežan. Posledice prekomernog turizma zavise od karaktera destinacije. Tako na Tajlandu plaže trpe gomile otpada, voda je sve zagađenija, korali oštećeni, a morski ekosistemi su ozbiljno načeti. Venecija prijavljuje udare na infrastrukturu i uznemiravanje građana, Barselona oštećenje materijalnog kulturnog nasleđa, Havaji negativan uticaj na životnu sredinu i smanjen kvalitet života domaćeg stanovništva…

Osim pomenutih uvođenja ulaznica u grad, povećanja iznosa boravišnih taksi i smanjenja broja hotela, kao mehanizmi „odbrane" se koriste i smanjenje broja kruzera koji mogu uploviti na određenu lokaciju, moratorijum na izdavanje dozvola za otvaranje suvenirnica, a tu su i kazne za nedolično ponašanje.

Da je neutralizacija (ili alternativa) moguća, demonstriraju alpska seoca u pokrajini Salcburg – Vagrajn i Klajnarl, koja su spojena u jedinstveni ekološki turistički kompleks. Tamo naravno, možete da odmarate, ali Kompleks ipak „bolje leži“ onima koji tokom godišnjeg odmora, ne vole mnogo da leže. U ponudi su plivanje, skijanje, edukativne šetnje sa botaničarima, streličarstvo, fudbal-golf, pecanje, paraglajding...

Posluje vrlo specifično, jer Kompleks nosi priznanja Prva zelena destinacija u Alpskom regionu prema Međunarodnom savetu za održivi turizam, Prva austrijska destinacija sa eko-značkom, i Najbolje turističko selo koje dodeljuje Turistička organizacija UN.

Postizanje koncepta održivog turizma ne mora da bude teško ili iscrpljujuće, ideja o „održivom opuštanju“ je zapravo osvežavajuća i inspiriše, kažu naši domaćini, i ističu da je kao i čoveku – „i turizmu potrebna regeneracija, uz novi smisao“.

„Naš rad zasniva se na želji da zaštitimo i poštujemo prirodne i kulturne resurse. Prepoznali smo potrebu da razvijemo turistički pristup usklađen sa okolinom. Obavezali smo se na održivi turizam, a to podrazumeva iskustvo koje koristi i našim gostima i lokalnoj zajednici. Buduće generacije će uživati u našim jedinstvenim alpskim pejzažima, a gosti mogu da se povežu sa prirodom na odgovoran način“, rekla je za Internet portal RTS-a Nikol Nel, menadžer za održivost Kompleksa Vagrajn-Klajnarl.

Kroz Vagrajn-Klajnarl godišnje prođe oko 250.000 turista, odnosno, ostvari se oko 1,3 miliona noćenja.

„U ovom trenutku, po pitanju održivosti mi smo na vrlo dobrom putu. Svi sertifikati kojima smo definisani kao zelena destinacija moraju se potvrditi i obnoviti nakon određenog vremena. Ipak, još nismo postigli stopostotnu održivost, i zato radimo na tome da budemo još uspešniji", rekao je za Internet portal RTS-a izvršni direktor Kompleksa Štefan Pasruger.

„Jedan od glavnih problema je dolazak i odlazak naših gostiju koji koriste individualna vozila, koja nisu električna, što odmah znači – emisiju ugljen dioksida. Mogu doći vozom ili autobusom, ali umeju da kažu da to nije baš zgodno, ako nose glomaznu opremu za skijanje. Pred nama je i zadatak zamena mašina i vozila za čišćenje snega koje će imati pogon na vodonik", dodaje Pasruger.

Da bi što manje ljudi koristilo sopstveno vozilo, što vodi ka smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, Salcburg je uveo poseban sistem prevoza i „klima-karte“. Sa „klima-kartom“, u celoj pokrajini možete se voziti bilo kojim vozom, gradskim ili regionalnim autobusima, neograničeno. Košta 365 evra, traje godinu dana, mlađi od 16 godina voze se besplatno, a studenti i penzioneri imaju posebne popuste.

„Klima-karta je jednostavna za korišćenje, ima i kju-ar kod, samo je pokažete kontroli ako treba i putujete svuda. Ljudi kupuju klima-karte jer sa njima mogu da idu radnim danima na posao, ali mogu da je koriste i za vikend-putovanja, jer karta važi u celoj Pokrajini. Tako, umesto automobilom, birate prevozno sredstvo, i lako i brzo stižete do planinskih centara, sela, jezera. Klima-karta je koncept koji treba pratiti, to je dobra stvar imajući u vidu klimatske promene, štiti životnu sredinu, i pomaže da ovde nemamo zastoje u saobraćaju, i sve ono što taj problem nosi“, rekao je za Internet portal RTS-a izvršni direktor Javnog saobraćajnog preduzeća Salcburg Johanes Gfrerer.

„Stop" veštačkoj svetlosti

Održivost turizma podrazumeva i vođenje brige o tome da li se, koliko, i kako sortira otpad, kakav je tip grejanja u hotelima, u kojoj meri se u selima koristi „zelena električna energija" (sve žičare koriste struju iz obnovljivih izvora)...

Osim tehničkih aspekata, napor za smanjenja karbonskog otiska, sadrži i društvene elemente, odnosno podršku lokalnoj zajednici, organizaciju obaveza oko smeštajnih objekata, odnos prema zaposlenima, radno vreme...

Eko-poljoprivredu u Kompleksu podržava Fond za ruralni razvoj EU. U toku su projekti za smanjenje nivoa buke i izvora veštačke svetlosti, ne samo zbog štetnog uticaja na zdravlje ljudi, već i na razvoj biljaka i životinja u selu, što potvrđuju naučna istraživanja.

„Prihvatili smo model održivog turizma baš da bismo izbegli problem frustriranog domaćeg stanovništva. Kontrolišemo broj posetilaca, tu nam je važna ravnoteža. U brojnim pitanjima poslovanja se zahteva odobrenje meštana, koji – ostaju gostoljubivi“, kaže Nikol Nel, i ističe da je prednost eko-turizma u odnosu na klasični, to što „nudi kvalitet iskustva u odnosu na kvantitet“.

Stanovnici dva sela inače imaju stalnu pomoć stručnjaka u poslu uređenja zelenih površina. Oni koji se ne bave turizmom, bave se poljoprivredom, a većina proizvoda je organska. Naravno – imaju prednost na lokalnom tržištu, kao i na „zelenim manifestacijama“ koje se u Kompleksu često održavaju.

*Tekst je realizovan u saradnji RTS-a sa programom Delegacije EU u Srbiji „Puls Evrope"