Empajer stejt bilding – lepotica, zver i med

Iako je izgubio status najviše zgrade na svetu nedugo nakon što sam se rodila, za mene je Empajer stejt bilding zauvek ostao simbol XX veka. Sinonim za nešto grandiozno i svetsko. Za neki bolji život o kojem smo maštali.

Uprkos činjenici da mi je trebalo više od pedeset godina da dođem i uverim se u to i uživo. 

Ima viših, ima lepših, ima impresivnijih, ali Empajer stejt je jedan i njegova slava ne umire. Bez njega Njujork ne bi bio ono što jeste, njegova karakteristična silueta krasi skajlajn Velike jabuke već gotovo ceo jedan vek.

Popela sam se na najvišu zgradu sveta, Burdž Kalifu u Dubaiju, i priznajem, bila sam pomalo razočarana onim što mi je ponuđeno. Od svega mi je ostao skupi magnet za uspomenu, fotografije kičastog blještavila od zgrada tamo negde daleko dole i sećanje na besmislene šoping molove, kojima nema ni kraja ni konca, a kroz koje ste primorani da kilometrima bazate, iako ništa ne želite da kupite.  

Ta trka da se napravi što više, što brže, što lepše, nešto što će da impresionira svet, da bi mu iz džepova izvuklo pare, bila mi je nekako skorojevićka.

Ruku na srce, kada je tog 17. marta davne 1930. godine, na sasvim drugom kraju sveta, tamo gde su prvi počeli da zidaju solitere, udaren temelj Empajer stejt bildinga, zamisao je bila ista: trka ko će biti viši. Da se prestigne Krajsler. 

Ali je ta trka imala mnogo više stila. Namera je bila da se napravi prvi soliter na svetu koji će imati više od "magičnih" sto spratova. Bio je to najambiciozniji građevinski poduhvat svog vremena.

Posle nezamislivo rekordnih 410 dana, ugao Pete avenije između 33. i 34. ulice krasila je prava lepotica art dekoa. Sa 102 sprata. Četiri i po sprata nicala su svake sedmice!

Prvog maja 1931. Empajer stejt bilding zvanično je otvorio američki predsednik Herbert Huver, pritisnuvši dugme i upalivši prvi put svetla. 

Kao najviša na svetu, zgrada je postala globalna atrakcija. Turisti iz svih krajeva dolazili bi da ubace deset centi u dvogled i sa vrha bace pogled na panoramu Njujorka. 

A onda je usledio odličan marketinški potez. U martu 1933. premijerno je prikazan King Kong, film koji će proneti slavu ikone s Pete avenije u decenijama koje će uslediti i doživeti brojna rimejk izdanja.

Pune četiri decenije Empajer stejt je držao rekord najviše zgrade na svetu dok ga nije pretekla prva kula Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, čija je sudbina imala tragičan ishod. 

Sa svojih 380 metara krovne visine i 443 metra sa antenom, danas je na četvrtom mestu u Njujorku, šestom u Sjedinjenim Američkim Državama i tek na 43. mestu u svetu (prema podacima sa zvaničnog sajta, iako ga Vikipedija spušta i na 54. mesto). 

Ipak, njegovu slavu kao kulturne ikone Njujorka i Amerike nije prevazišao niko. Ovekovečen je u više od 250 filmova i televizijskih serija i zvanično je najviše fotografisana zgrada na svetu.

Stručna udruženja svrstala su ga i među Sedam čuda modernog sveta.

Sama zgrada je, osim vidikovaca i centra za posetioce, poslovni prostor u kojem su smeštene mnoge prestižne svetske kompanije. Sa ukupnom površinom od više od 250.000 metara kvadratnih, ima svoj zaseban poštanski broj i kapacitet da primi oko 20.000 stanara i još 15.000 posetilaca. 

Malo je poznat podatak da je, kada su ekološki standardi u pitanju, Empajer stejt jedna od najzelenijih zgrada Njujorka. Izrazito se vodi računa da u zdanju postoje zelene oaze i da se poštuju ekološki principi, ali i ne samo to. Da li ste znali da se u jednom delu njujorškog simbola drže čak i košnice sa pčelama i proizvodi med?!

Jedva sam poverovala kada mi je to ispričala moja simpatična domaćica Medlin Facio, Njujorčanka italijanskog porekla, zadužena za odnose s javnošću. 

Otkrila mi je i mnogo drugih zanimljivih detalja. Recimo, da je više vremena bilo potrebno da se napravi autentična maketa Empajer stejta u glavnom holu novog Centra za posetioce, nego da se sazida sama zgrada! 

Ranije su turisti dolazili na Empajer stejt samo kao na vidikovac, da uživaju u pogledu na Menhetn, naprave fotografije, posvedoče nezaboravnim zalascima Sunca. Otkako je pre nekoliko godina napravljen novi Centar za posetioce, mogu i mnogo više od toga: da se na multimedijalan način upoznaju sa istorijatom, prođu vremeplovom gotovo stotinu godina kroz vreme, slikaju se sa legendarnim radnicima koji su varili čeličnu konstrukciju, ali i iskuse kako je biti u šakama King Konga! Barem na fotografiji.

Zanimljivo je da Empajer stejt bilding vreme pregazilo nije. I dalje je najpoznatija zgrada sveta, najveća američka turistička atrakcija, za koju se karte najčešće kupuju unapred. Godišnje ga poseti četiri miliona ljudi. 

Iako je prošlo toliko godina, holovi i zidovi arhitektonske lepotice koju su dizajnirali Šriv, Lemb i Harmon i dalje odišu istom onom otmenošću kao i u vreme kada je podignuta. Kao da pred vašim očima oživljava jedna epoha. 

Predložila sam Medlin da se za sve one koji imaju privilegiju da rade u Empajer stejt bildingu uvede „dres kod“, barem jednom mesečno: muškarci a la Klark Gejbl, žene poput Grete Garbo. 

Lepše bi se uklopilo u ambijent.