Svrljiški kraj privlači Belmužijadom, praistorijskim nalazištima, ali i adrenalinskim turizmom

Uz samu Svrljišku klisuru, kod crkve, ovih dana porodica iz Francuske uživa u nedovoljno otkrivenim lepotama svrljiškog kraja.

„Volimo da planinarimo i ovo mesto smo pronašli preko slika na internetu. Mirno je i još je lepše nego što smo očekivali. I ljudi su dobri i gostoljubivi, a hrana je izvanredna“, kaže Mari Antoan iz Francuske.

Pored Niševačke klisure sa nizovima geološki oblikovanih kotlova podno Starog grada Svrljiga, ovaj kraj bogatog je i kuturno-istorijskog nasleđa.

Rukovodilac Odseka za turizam Nenad Ranđelović ističe da ovaj kraj turistima ima šta da ponudi: „Imamo lepe ranovizantijske crkve, arheološka nalazišta iz doba Rima, praistorijska arheološka nalazišta sa civilizacijama kao što su Bubanj Hum 1, Bubanj Hum 2“.

Za sada je uglavnom reč o vikend i adrenalinskom turizmu, pa je u seoskim domaćinstvima tek stotinak kategorisanih ležajeva.

 „Uglavnom dođu mlađi ljudi, do 35 godina, željni avanture, obilaze Svrljišku klisuru, idu na Babin zub, po šumama“, navodi Tomislavka Rakić iz etno kuće u Crnoljevici.

Dalibor Jovanović iz etno apartmana u Niševcu kaže da, od maja do oktobra, kada je lepo vreme zaljubljenici u prirodu stižu uglavnom preko planinarskih udruženja, ali i u privatnoj režiji.

Cilj dobra ponuda za aktivne turiste 

Najviše gostiju u svrljiškom kraju ipak je u vreme manifestacija, pre svega Belmužijade, pa je to i prilika za turističku promociju.

Predsednik Opštine Svrljig, Miroslav Marković ističe da je želja da se ponudi aktivni turizam – adrenalin rush, ali da ima i penjališta, šetališta, prelepih planina poznatih po lekovitom bilju, pečurkama.

„Sve to želimo da objedinimo u interesantnu ponudu aktivnog turizma“, naglasio je Marković. 

Za lokalno stanovništvo koje živi uglavnom od poljoprivrede i proizvodi zdravu hranu, dolazak turista šansa je za dodatnu zaradu.

„Prvi put kada dođu u naš kraj, obiđu naše lepote prirodu, probaju naše proizvode, ponesu sa sobom i uvek se vraćaju. Preko telefona dobijemo više porudžbina“, kaže Danijela Stojanović, proizvođač meda. 

Oslanjajući se na prirodu koja ovde nije štedela na lepotama krajolika i ljubazne i vredne domaćine, kao i na turiste željne netaknute prirode i domaće hrane, ovde turizam vide kao razvojnu šansu koja bi mogla da donese mnogo novca i vrati mlade na selo. Uporedo, trebalo bi urediti neke prilazne puteve i poboljšati internet i signal za mobilnu telefoniju.