Drač će biti novi Monako, poručuje Edi Rama

Na putu do albanskog najstarijeg drevnog grada i drugog po veličini, svratila sam u manastir posvećen Sv. Vlahu, koji se nalazi nadomak Drača. Na ulasku u crkvu, u porti manastira sačekao me je nesvakidašnji prizor: čovek na klupi ispred crkve sa belim kečetom. Ne sećam se da sam za pet godina, koliko živim u Albaniji, videla da neko nosi keče.

Ljubazno se predstavio. Nikol Gecaj. Otac mu je dao ime po Svetom Nikoli, jer je rođen na dan kada se taj svetac slavi. Katolik je, poreklom iz Mirdite, živi u Draču. Kada sam ga pitala odkud u pravoslavnom manastiru, kratko mi je odgovorio: „Pravoslavci i katolici su jedno te isto. Dva sina jedne porodice s različitim imenima.“ Često dolazi da se moli u manastiru Sv. Vlaha, za koji mi je rekao da je tunelom, kojim je sam Hristos hodio, povezan s manastirom Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji.

Inače, u ovom manastiru nalazi se i internat i Odeljenje za teologiju i kulturu Univerziteta Logos, koji je osnovala AAPC (Albanska autokefalna pravoslavna crkva). Imaju malo studenata, samo na prvoj i trećoj godini, svega petnaestak. Fakultet je priznala dražava, a i manastir i internat vodi otac Emanuel.

Neodoljiva tuga obuzela bi me svaki put kada bih prošla pored ovog manastira, gde su u vreme Velikog rata, na putu ka Krfu, umirali pa sahranjivani srpski borci. I kada ovo pišem setim se izveštaja čuvara srpskih grobalja u Albaniji, prote Lazara Matijevića, koji je 1926. godine pisao tadašnjem ministru vera „da se hitno nešto mora preduzimati jer se grobovi prekopavaju, a kosti srpskih vojnika odnosi more“. Na ovom mestu, iza crkvenog olatara, bilo je sahranjeno oko tri stotine srpskih vojnika.

Stižem u Drač, gde me je u poznatoj trgovačkoj ulici sačekao licencirani turistički vodič Ilber Osmanagaj, koji govori više jezika pa i „naše“, kako kaže, „jezike bivše Jugoslavije“.

Ulica u obliku potkovice obalu povezuje s glavnim gradskim trgom na kome se nalaze zgrada Opštine, Muzej nacije, novoizgrađena džamija. Krase je stare, lepe zgrade, pretvorene u hotele i restorane, prodavnice garderobe poznatih robnih marki, zlatare. Obrasla je palmama, kao da ste negde u Italiji. Ilber mi dodaje da većina zgrada i jeste građena upravo u vreme italijanske okupacije grada.

Grad mnogih civilizacija i raskrsnica trgovačkih puteva

Najstariji grad u Albaniji, Epidamnos, građen uz samu obalu, osnovali su Grci 627. godine pre nove ere. Iako mnogo puta osvajan, Albanci nikada nisu asimilovani pa predstavlja i simbol otpora, priča mi Ilber pokazujući Spomenik otpora, postavljen na samom ulasku u grad na novom kružnom toku.

Grad je pripadao i Rimljanima, koji su mu dali ime Dirahijum (Dirahij). Osvajača kroz vekove bilo je mnogo pa su i danas na zidinama i ulicima vidljivi prohujali vekovi, ali i ono što su osvajači ostavljali za sobom. Na ulasku u, da ga nazovemo, stari deo grada, tik uz moderan kružni tok, smeštena je Mletačka kula kao svojevrstan podsetnik da su se ovde ukrštali putevi istoka i zapada. Ispred Mletačke kule nalazi se i Spomenik narodnom heroju iz Drugog svetskog rata Muji Ulćinakuu.

„I sada je na neki način grad zarobljen“, žali se Ilber. „Osvojile su ga višespratnice, ali i doseljenici iz svih krajeva zemlje. Demokratija nam je donela betonizaciju, bili smo zatvoreni više nego što treba, a sada smo otvoreni više nego što je neophodno“, sa setom keže Ilber.

Iza nekoliko višespratnica koje glavni bulevar u Draču dele od promenade, nalaze se i dalje vidljiv deo vizantijskih zidina iz 5. i 6. veka sa sedam kula, čija je dužina bila 4.400 metara, vizantijski forum, termalne toplice, kao i rimski Anfiteatar iz 2. veka, 120 metara dugačak, 106 širok sa dva teatra i 45.000 mesta, koliko je u to doba grad imao stanovnika.

Danas u gradu postoje dve pravoslavne crkve, Sv. Pavla i Vlaha, i Sv. Đorđa, stara dve stotine godina. Katolička Sv. Lucije, kao i dve džamije. Nova, nedavno sazidana u centru grada, i Fatihova džamija, koja je dobila ime po osmanlijskom sultanu. Izgrađena je tik uz rimski Amfiteatar posle pada Drača pod osmanlijsku vlast 1502. godine.

Međutim, moju pažnju je privukla ona crkva posvećena Sv. Sporidonu, koja se nigde ne ubraja, a još prkosi vremenu i onima koji su je zaboravili. Stradala u zemljotresu i požaru, rušena kada i mnogi verski objekti – u vreme Envera Hodže. Od nje je ostao samo jedan zid, a u kojoj je, sudeći po natpisu koji je očuvan, održana prva liturgija na albanskom jeziku 1914. godine.

Ilber me je poveo do vile Ahmeta Zogua, prvog i jedinog kralja Albanije koji je, kaže, imao „dobru saradnju sa Srbijom“. Sa vidikovca u blizini vidi se grad kao na dlanu, koji zauzima osamnaest kilometara albanske obale.

Sa 27 metara nadmorske visine mnogo toga se može videti, pre svega Luka Drač, kontejneri, otpad, automobili, dizalice. Ako ne krenete sa namerom da vidite stari deo grada, ušuškan između višespratnica, ili ako nemate dobrog vodiča sa sobom kao ja, može vam se desiti da ga i ne opazite.

Kako se grad razvijao, tako je i luka zauzimala sve veći deo obale i kopna. Da izmesti industrijsku zonu iz centra grada, odlučila je Vlada Albanije. U narednih deset godina, grad će dobiti novo lice. Na mestu stare luke biće izgrađena nova, moderna luka za luksuzne jahte, najveća na Jadranskom moru, i u ovom delu sveta, rekao mi je, predstavljajući projekat, izvršni direktor albanske kompanije za razvoj morskih luka, Erlis Hareni.

„Monako u Albaniji“

Tako je premijer Edi Rama ukratko opisao budući izgled modernog naselja i pristaništa. Moći će da usidri oko 280 jahti i brodova različite veličine. Biće izgrađeno 12.000 stanova i apartmana, nekoliko hotela sa četiri i pet zvezdica uz mnoštvo pratećeg sadržaja, objasnio mi je Hareni naglašavajući da je investitor međunarodna kompanija iz UAE „Igl hils“, koja je gradila „Beograd na vodi“.

Uporedo s novom lukom za jahte, počinje i izgradnja nove turističke i teretne luke u mestu Porto Romano, nekoliko kilometara udaljenog od grada. Prema najavama, ta luka će pokrivati potrebe celog regiona.

U ovom delu jadranske obale letuje sve više turista iz Srbije. Duga peščana plaža, čisto i toplo more, pristupačne cene – aduti su koje ima turistička ponuda Albanije.

Pored odmora, predlažem da sve one uspomene koje nas vezuju za ovaj grad i zemlju budu razlog da posetite ovo mesto bogate istorije gde se nekada kao valuta koristio i srpski dinar.
Priču o tom delu zajedničke istorije namerno sam izostavila.