Salaši na severu Bačke sve više interesantni turistima

U tom Somboru ima svega, kaže pesma, ipak najveće blago ove ravnice su – salaši. U ovim starim preuređenim kućama i velikim širokim dvorištima okruženim njivama, Somborci su vekovima živeli, stvarali i gradili. Danas su od svojih imanja napravili mesta koja su turistima veoma interesantna. Jedan od njih je i salaš porodice Hornjak izgrađen 1901. godine.

„Mislim da je ova priča naša interesantna zato što je ovo porodični objekat i zato ljudi vole da dolaze ovde i zato se vraćaju. A da biste radili ovaj posao morate voleti ovo. Salaš je jedna samoodrživa celina koja sve proizvodi sama. Svi rade sve i svi sve znamo da radimo. Tako da je to ljudima fascinantno i da osete, pre svega, taj mir, spokoj i blagostanje i da se se raduju malim stvarima“, navodi Aranka Hornjak Mijić, vlasnica salaša.

Sin Marko, nakon završetka studija u Novom Sadu, rešio je da se vrati na svoj salaš. Ovde je proveo detinjstvo, pa kaže nije imao dilemu čime će se baviti u životu.

„Roditelji su jedini krivci koji su rekli: 'OK. Birajte šta god želite. ovo vam stoji, pa čuvamo to za vas kad god dođete'. Onda se vratite kada završite studije i shvatite da je to ono što želite. Imate neku viziju kako želite da izgleda salaš i onda dok to ne završite, a to je proces od par godina, neće stati. Ali nije to tako naporno. Mislim lepo je ustati ujutru videti sunce, životinje, nema buke, užurbanosti grada, a opet grad vam je tu blizu“, naglašava Marko Mijić.

Dragana je salaš kupila sa namerom da od njega napravi domaćinstvo koje će dočekivati turiste, pre svega iz Srbije i regiona. Godinama ga je preuređivala, menjala, donosila neke nove i interesantne predmete i što je najvažnije, osluškivala potrebe i želje gostiju.

„Pre svega mora da bude kvalitet, kontinuitet i puno ljubavi. Za razliku od klasičnih restorana, ovo je mesto gde treba uložiti jako puno rada, jer je veliki prostor. Lakše je servirati hranu u restoranu, nego ovde, ali gosti imaju svojevrstan ambijent. Imaju širinu, ne moraju sedeti na jednom mestu i čitavo dvorište im je na raspolaganju“, kaže Dragana Farkaš.

Sombor je nekada bio vojni šanac, pa je jedini grad u Vojvodini koji je u potpunosti okružen sa čak 14 velikih salaških naselja. Najviše ih je bilo između dva svetska rata - oko 11.000. Najviše u Bačkoj i Srednjem Banatu. Danas ih je ostalo tek šezdesetak, ali su i dalje, kažu njihovi vlasnici, omiljeno mesto Somboraca.