Island planira zakon o zabrani kitolova u svojim vodama

U februaru 2027. godine predstaviće predlog zakona kojim bi komercijalni lov na kitove u islandskim teritorijalnim vodama bio trajno zabranjen. Time bi Norveška i Japan ostali jedine dve zemlje u svetu koje dozvoljavaju komercijalni kitolov.

Kitolov na Islandu nalazi se pod posebnom lupom od 2023. godine, kada je objavljen izveštaj koji je naručila vlada, a u kojem je utvrđeno da su pojedini kitovi pogođeni harpunom umirali i do dva sata. Izveštaj je te godine doveo do privremene obustave lova.

Predlog zakona usledio je nakon izjava islandske ministarke industrije Hane Katrin Fridrikson ranije ove godine. Ona je pozvala na izmene zakona o kitolovu, za koje je rekla da su zastareli, i izrazila podršku okončanju lova na kitove.

Vendi Higins iz organizacije "Humane World for Animals" rekla je da predlog zakona predstavlja „značajnu prekretnicu“ u naporima da se ova praksa okonča.

„Postoji značajna politička i javna podrška ovom predlogu zakona o zabrani komercijalnog kitolova, kao i snažni etički, veterinarski, pravni i konzervatorski razlozi da se nadamo da će biti usvojen“, rekla je Higins.

„Svaki kit ubijen eksplozivnim harpunom u islandskim vodama predstavlja tragičan i bespotreban gubitak života zarad industrije koja nema svrhu. Zakon kojim bi se zaustavilo ubijanje kitova ne može doći dovoljno brzo.“

Prema podacima, do 8. septembra ove godine u islandskim vodama ulovljeno je ukupno 80 kitova perajara. Sezona lova traje od juna do kraja septembra, a islandska kvota iznosi do 150 životinja.

Kitovi perajari su druge najveće životinje na Zemlji, odmah iza plavih kitova, a Međunarodna unija za zaštitu prirode svrstava ih u kategoriju ranjivih vrsta, uprkos višedecenijskom oporavku njihove populacije nakon uvođenja moratorijuma na komercijalni kitolov 1986. godine.

Na Islandu je ostala samo jedna kompanija koja se bavi kitolovom – „Hvalur“, koju vodi Kristjan Loftson. Prethodna prelazna vlada Islanda izdala je kompaniji petogodišnju dozvolu, koja važi do 2029. godine.

„Naravno, aktivisti žele da se ubijanje kitova odmah okonča, ali takođe prepoznajemo da će, čak i ako zabrana bude uvedena, aktuelnim dozvolama za kitolov, koje ističu 2029. godine, verovatno biti omogućeno da isteknu do kraja svog roka“, navela je ona.

„Predlog za ažuriranje zakona koji omogućavaju kitolov u islandskim vodama predstavljao bi revolucionaran korak ka savremenoj zaštiti mora i dobrobiti životinja, posebno za zemlju koja u velikoj meri zavisi od zdravog okeana“, istakla je Šeron Livermor, direktorka za zaštitu mora u Međunarodnom fondu za dobrobit životinja.

Samo tri zemlje – Island, Norveška i Japan – bavile su se komercijalnim lovom na kitove poslednjih godina. Norveška je obnovila komercijalni kitolov 1993. godine, a Island 2006, uprkos moratorijumu Međunarodne komisije za kitolov.