Kapija zemljotresa koja bi mogla da spoji dve katastrofe – rased San Andreas pod najvećim pritiskom u poslednjih hiljadu godina

Dva velika tektonska raseda u Južnoj Kaliforniji, San Andreas i San Hasinto, nalaze se pod najvećim naprezanjem u poslednjih hiljadu godina, što značajno povećava verovatnoću snažnog zemljotresa. Do ovog zabrinjavajućeg zaključka došli su naučnici sa Univerziteta Havaja u Manoi u studiji objavljenoj u časopisu Journal of Geophysical Research: Solid Earth.

Analiza ne samo što potvrđuje da se region nalazi u „kritično napetom stanju“ već ukazuje i na mogućnost da bi budući zemljotres mogao biti daleko razorniji nego što se ranije pretpostavljalo, jer bi mogao istovremeno da aktivira oba raseda. Naučni tim ističe da su do ovih zaključaka došli na osnovu preciznih analiza i pouzdanih naučnih metoda.

„Naši rezultati pokazuju da su nivoi naprezanja na više segmenata raseda sada dostigli ili premašili najviše vrednosti zabeležene u poslednjih hiljadu godina i da bi region mogao biti sposoban za veliko pucanje raseda koje bi obuhvatilo oba rasedna sistema“, izjavila je vodeća autorka studije Lilijan Burkhard, geofizičarka sa Univerziteta u Bernu.

„Zemljotresna kapija“ koja bi mogla da spoji dve katastrofe

Ključni element studije jeste uloga planinskog prolaza Kahon, koji se nalazi oko 100 kilometara severoistočno od Los Anđelesa. Na tom mestu rasedi San Andreas i San Hasinto dolaze najbliže jedan drugom. Istraživači su utvrdili da Kahon funkcioniše kao svojevrsna „zemljotresna kapija“, koja može da spreči širenje pucanja raseda sa jednog sistema na drugi ili da omogući njegovo prenošenje.

„Otkrili smo da prolaz Kahon može da deluje kao svojevrsna 'kapija' – ponekad sprečava da se velika ruptura proširi sa jednog raseda na drugi, a ponekad joj omogućava da se proširi i zahvati oba rasedna sistema u okviru jednog zemljotresa“, objasnila je Burkhardova.

Uslovi koji određuju da li će se ta „kapija“ otvoriti ili ostati zatvorena zavise od toga koliko su nivoi naprezanja u oba rasedna sistema usklađeni u trenutku zemljotresa. Trenutno su nivoi naprezanja na oba raseda na istorijskom maksimumu.

Istorija potresa na ovim prostorima duga je hiljadu godina i veliki je vodič za budućnost

Da bi došli do ovih zaključaka, naučnici su razvili sofisticirani kompjuterski model zasnovan na zakonima fizike. U njega su uneli istoriju zemljotresa u regionu tokom poslednjih hiljadu godina, rekonstruisanu na osnovu geoloških dokaza, kao što su rezultati radiokarbonskog datiranja pomerenih sedimenata i zapisi u godovima drveća.

Ovaj model simulirao je kako se tektonsko naprezanje tokom vekova postepeno akumuliralo i oslobađalo duž dva sistema raseda.

Pokretanjem simulacije istraživački tim procenio je trenutni nivo akumuliranog naprezanja. Poslednji veliki potres koji je pogodio ovaj deo raseda San Andreas bio je zemljotres kod Fort Tehona magnitude 7,9, koji se dogodio 1857. godine. Od tada je prošlo više od 160 godina, tokom kojih se energija koja bi se inače oslobodila u velikim zemljotresima neprestano nagomilavala, dostigavši, kako se navodi u studiji, najviši nivo u poslednjih hiljadu godina.

Šta ako se kapija otvori?

Scenario „otvaranja kapije“ imao bi daleko teže posledice od potresa ograničenog na jedan rased. Takav događaj bi istovremeno pogodio gusto naseljena područja, uključujući Los Anđeles, San Bernardino, Riversajd i dolinu Koačela. Kritična infrastruktura, poput glavnih auto-puteva, železnice i energetskih koridora koji prolaze kroz prolaz Kahon, bila bi ozbiljno ugrožena.

„U pogledu jačine, zajednička ruptura koja prelazi prolaz Kahon mogla bi da dostigne magnitudu od 7,4 do 7,8 i da pogodi daleko veće područje nego zemljotres koji nastaje duž jedne rasedne linije“, rekla je geofizičarka Burkhard.

Prema podacima iz simulacije, segment San Hasinto – San Bernardino beleži najveće opterećenje u čitavoj hiljadugodišnjoj rekonstrukciji. Istorijske simulacije pokazale su da su se zajedničke rupture dešavale kada je razlika u naprezanju između dva raseda bila minimalna. Danas se sistem brzo približava takvom stanju.

Ipak, Burkhardova naglašava da cilj studije nije širenje panike već poziv na hitnu akciju i pripremu. Ovo nije predviđanje kada će se zemljotres dogoditi, već kvantitativna naučna procena rizika. Gradski planeri i hitne službe trebalo bi da zajedničku rupturu duž raseda San Andreas i San Hasinto tretiraju kao realnu mogućnost, a ne kao udaljen, najgori mogući scenario.

„Južna Kalifornija se suočava sa značajnim i rastućim seizmičkim rizikom, a vreme za pripremu je sada, a ne posle sledećeg zemljotresa“, zaključila je vodeća autorka studije Lilijan Burkhard, geofizičarka sa Univerziteta u Bernu.