Australijski ekspert za klimatske promene: Toplotni talasi, suše i migracije postaju nova realnost

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama KOP 31 biće održana u novembru u Antaliji pod zajedničkim predsedavanjem Australije i Turske. Uoči skupa, koji će okupiti svetske lidere i stručnjake u potrazi za rešenjima za klimatsku krizu, profesor Džordž Karter sa Australijskog nacionalnog univerziteta ukazuje da su posledice globalnog zagrevanja već vidljive širom sveta, a naročito na Pacifiku.

Govoreći za RTS, Karter je podsetio na procene Međuvladinog panela za klimatske promene.

„Vidimo da će doći do sve većeg broja toplotnih talasa i većeg broja toplih dana, ali je to sve izraženije, recimo, u mom delu sveta, u Australiji i Pacifiku, i tu vidimo sve više šumskih požara“, naveo je Karter.

Prema njegovim rečima, očekuje se i porast broja tropskih ciklona u centralnom Pacifiku, što će zahtevati veća izdvajanja država i jačanje kapaciteta lokalnih zajednica za reagovanje na katastrofe.

„Kažemo da su pacifička ostrva, da kažemo, na prvoj liniji fronta udara klimatskih promena. Sve zemlje su pogođene time, ali ta mala ostrva su naročito pogođena uticajem klimatskih promena“, istakao je Karter.

Ekspert za klimatske promene objasnio je da će ovogodišnji KOP biti poseban jer se prvi put održava uz snažno učešće pacifičkih država, koje žele da svetskim liderima neposredno pokažu razmere problema sa kojima se suočavaju.

„Važno je da ljudi iz celog sveta dođu, vide i osete zašto se na ovim malim ostrvima dešavaju klimatske katastrofe“, naglasio je profesor.

Klimatske migracije, posebno važna tema 

Jedna od tema koja sve više dobija na značaju jesu klimatske migracije. Karter smatra da će klimatske promene u narednim decenijama primorati mnoge ljude da napuste svoje domove, ali upozorava da se to pitanje ne sme posmatrati kroz prizmu masovnih izbegličkih kretanja.

„Nije od pomoći kada svet njih naziva klimatskim izbeglicama, već da govorimo o klimatskoj mobilnosti, dakle migracija, ali dostojanstvena migracija“, rekao je Karter.

Kako je naveo, pojedine zajednice već razmatraju mogućnost preseljenja zbog suša, poplava, ciklona i erozije zemljišta, ali istovremeno mnogi žele da ostanu u svojim domovima.

„Postoje zajednice koje žele da ostanu. Dakle, moramo da razmišljamo i o ljudima koji žele da ostanu i da se prilagodimo i njihovim potrebama“, poručio je.

Kao jedno od mogućih rešenja naveo je primenu tehnologija koje omogućavaju izgradnju i zaštitu ostrvskih područja, ali je naglasio da je neophodan prenos znanja i tehnologija ka najugroženijim regionima.

Prilagođavanje na nove klimatske uslove će koštati

Problem predstavlja i nedostatak novca za adaptaciju na klimatske promene. Prema podacima koje je izneo Karter, pacifičkom regionu je potrebno oko 300 milijardi dolara za mere prilagođavanja, dok su trenutno dostupna sredstva daleko manja.

„Postoji potreba da svet, naročito one zemlje sa velikim emisijama gasova staklene bašte, pomognu zemljama koje su najviše pogođene klimatskim promenama“, naglasio je Karter.

Profesor smatra da odgovornost ne leži samo na državama već i na industriji i celokupnom društvu: „Treba da se napravi jedna pravedna tranzicija, dakle ne samo na pojedinačnom nivou zemalja, već kao globalna zajednica, da smanjimo emisije ovih gasova i da imamo obnovljivu energiju, nove tehnologije“.

Upoređujući Evropu i Australiju, Karter ističe da se klimatske promene osećaju svuda, ali da Evropa raspolaže većim resursima i snažnijom infrastrukturom za razvoj inovacija.

Ipak, upozorava da aktuelne geopolitičke krize ne smeju da potisnu klimatska pitanja u drugi plan.

„Klimatske promene neće stati, one ne mogu da se zaustave“, poručio je Karter, dodajući da je neophodno ubrzati prelazak sa fosilnih goriva na održive izvore energije i učiti iz iskustava različitih delova sveta.

„Ne samo za jednu grupu zemalja, ne samo za velike zagađivače ili one koji su najpogođeniji klimatskim promenama, već da se svi bave klimatskim promenama“, zaključio je australijski stručnjak.