Kako su krokodili preplivali Indijski okean do Sejšela – DNK rešila misteriju staru 250 godina

Naučnici su u novoj genetskoj studiji rešili misteriju nestalih sejšelskih krokodila koristeći DNK iz istorijskih muzejskih uzoraka. Gmizavci ipak nisu bili jedinstvena vrsta, već izolovana populacija slanovodnih krokodila koji su verovatno plutali hiljadama kilometara preko Indijskog okeana.

Istorijski zapisi sa ekspedicija nastali od pre više od 250 godina opisuju krokodile kao uobičajenu pojavu duž obala Sejšelskih ostrva. Za prve istraživače, prizor ovih ogromnih reptila na plažama i ušćima reka zbunjivao je jer se arhipelag nalazi hiljadama kilometara od njihovih poznatih staništa.

Kako su krokodili stigli na tako izolovano mesto?

Zagonetka koja dugo intrigira naučnike. Situacija se drastično promenila nakon što je oko 1770. godine počelo trajno naseljavanje ostrva. U roku od samo pet decenija, lokalna populacija krokodila je lovom potpuno istrebljena. Iza njih je ostalo samo nekoliko sačuvanih primeraka, uključujući nepotpune lobanje u Nacionalnom muzeju Sejšela, kao nemi svedoci jednog davno nestalog sveta.

Genetski detektivi na tragu istine

Dugo se raspravljalo o identitetu ovih životinja. Neki naučnici su smatrali da su u pitanju nilski krokodili (Crocodylus niloticus) koji su migrirali iz Afrike, dok su drugi verovali da se radi o endemskoj vrsti.

Prvi pomak u istraživanjima dogodio se 1994. godine, kada su istraživači na osnovu fizičkih karakteristika ih reklasifikovali kao morske krokodile, ali je nedostajao konačan dokaz.

Međunarodni tim naučnika iz Nemačke i sa Sejšela sproveo je detaljnu analizu kako bi rešili misteriju. Koristeći napredne tehnike, uspeli su da izvuku i analiziraju mitohondrijsku DNK iz kostiju i zuba drevnih primeraka.

Ovu genetsku informaciju zatim su uporedili sa DNK živih morskih krokodila. Rezultati, objavljeni u časopisu Royal Society Open Science, nisu ostavili mesta sumnji.

Putovanje dugo hiljade kilometara

Genetski markeri sejšelskih krokodila nedvosmisleno su se podudarali sa onima morskog krokodila ( (Crocodylus porosus), najvećeg živog gmizavca na svetu. Populacija sa Sejšela nije bila jedinstvena vrsta, već najzapadnija poznata grupa ovih okeanskih putnika. Njihova sposobnost da pređu ogromne vodene površine leži u jedinstvenoj biološkoj adaptaciji. Za razliku od većine drugih krokodila, morski krokodili poseduju specijalizovane slane žlezde na jeziku koje im omogućavaju da izbacuju višak soli. Ova prednost dozvoljava im da tolerišu slanu vodu i provedu duže periode u moru, putujući između udaljenih obala.

"Osnivači populacije na Sejšelima morali su da preplutaju najmanje 3.000 kilometara preko Indijskog okeana da bi stigli do udaljenog arhipelaga, a možda čak i mnogo dalje", rekao je Frank Glau, stručnjak za reptile iz Bavarske državne zoološke zbirke (SNSB) i stariji autor studije.

Vladari okeana sa zapanjujućim dometom

Ovo otkriće značajno proširuje poznati istorijski areal morskih krokodila. Pre nego što je ljudska aktivnost dovela do njihovog nestanka sa Sejšela, teritorija ove vrste se prostirala na neverovatnih 12.000 kilometara, od Vanuatua u Tihom okeanu sve do zapadnog dela Indijskog okeana. To ih svrstava među reptile sa najširom distribucijom na planeti, što potvrđuje njihovu izvanrednu mobilnost.

"Genetski obrasci sugerišu da su populacije morskih krokodila ostale povezane tokom dugih perioda i na velikim udaljenostima, što ukazuje na visoku mobilnost ove vrste", objasnila je Štefani Agne sa Univerziteta u Potsdamu, prva autorka studije.

Rešavanje ove misterije nije samo ispravljanje istorijske fusnote, ono pokazuje moć genetike u rekonstrukciji izgubljenog znanja o vrstama i razumevanju posledica ljudskog uticaja. Ipak, naučna priča se ovde ne završava. Korišćena mitohondrijska DNK nasleđuje se samo sa majčine strane, pa bi buduća istraživanja nuklearne DNK mogla otkriti još suptilnije veze i razlike između davno razdvojenih populacija ovih impresivnih vladara okeana.

Jedan od najrasprostranjenijih gmizavaca na svetu

„Genetski obrasci ukazuju na to da su populacije slanovodnih krokodila ostale povezane tokom dugih perioda i na velikim udaljenostima, što ukazuje na visoku mobilnost ove vrste“, objašnjava prva autorka Stefani Agne sa Univerziteta u Potsdamu.

Danas, slanovodni krokodil ostaje jedan od najrasprostranjenijih gmizavaca na Zemlji. Pre nego što je populacija Sejšela zbrisana, vrsta je zauzimala još veći areal koji se protezao više od 12.000 kilometara od Vanuatua u Tihom okeanu do Sejšela u Indijskom okeanu.