Jastozi osećaju bol, naučnici apeluju da se prestane sa praksom živog kuvanja

Nova istraživanja na norveškim jastozima dodatno potvrđuju sve više dokaza da ovi rakovi osećaju bol, nešto na šta su naučnici dugo sumnjali, a što je čak inspirisalo čuveni esej Dejvida Fostera Volasa iz 2004. godine Razmislite o jastogu.

U studiji objavljenoj 13. aprila u časopisu Sajentifik reports, istraživači su otkrili da dva leka za ublažavanje bolova kod ljudi – aspirin i lidokain – značajno smanjuju reakcije bekstva kod norveških jastoga kada su izloženi električnim šokovima.

Istraživači tvrde da su lekovi utišavali obradu bola kod životinja i da je trzaj repom zapravo refleks na bol, a ne samo jednostavna reakcija na stres. Tim navodi da ovi nalazi ukazuju na to da jastozi zaslužuju veću etičku pažnju.

„Činjenica da lekovi protiv bolova razvijeni za ljude deluju i na norveške jastoge pokazuje koliko slično funkcionišemo. Zato je važno da vodimo računa o tome kako postupamo i ubijamo rakove, baš kao što to činimo sa kokoškama i kravama“, rekla je Lin Snedon, profesorka zoofiziologije na Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj.

Nekoliko oblasti – uključujući Norvešku, Novi Zeland, Austriju i delove Australije – već su zabranile kuvanje živih rakova iz razloga dobrobiti životinja, a novi nalazi mogu dodatno pojačati pritisak za šire reforme u načinu na koji se ove životinje tretiraju i ubijaju.

Slični zakoni se predlažu u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok industrija i istraživači istražuju električno omamljivanje jastoga i rakova kao potencijalno humaniju alternativu kuvanju živih životinja.

Šokantno i bolno

Da bi razumeli kako jastozi reaguju na bolne nadražaje, istraživači su podelili 105 norveških jastoga u više grupa. To je uključivalo nekoliko kontrolnih grupa koje nisu bile izložene šoku, kao i dve grupe koje su primile šok uz tretman lidokainom ili aspirinom. Lidokain je rastvoren u akvarijumu svakog jastoga, dok je aspirin ubrizgan direktno u životinju.

Zatim su istraživači primenili električni šok jačine 9,09 volti po metru tokom 10 sekundi na tri grupe izložene šoku i posmatrali njihovo ponašanje pre, tokom i do dva sata nakon šoka.

Kada su bili izloženi šoku, jastozi su pokušavali da pobegnu koristeći trzaj repom, uobičajen manevar bekstva kod nekih rakova koji ih u kratkim, brzim pokretima izbacuje iz opasnosti. Trzaji repom su primećeni samo kod jastoga izloženih električnom šoku, ne i u kontrolnim grupama.

Međutim, kada su životinje dobile lidokain ili aspirin pre šoka, učestalost trzaja repom naglo je opala – samo sedam od 13 jastoga tretiranih lidokainom i tri od 13 tretiranih aspirinom pokazalo je ovu reakciju, dok su jače reakcije zabeležene u grupi koja nije dobila analgetike.

Prema istraživačima, ovi rezultati ukazuju na to da električni šokovi nisu samo izazivali kontrakcije mišića kod jastoga, već su zapravo stvarali bolno iskustvo. Da je ponašanje bilo isključivo posledica električne stimulacije, ne bi se očekivalo da lekovi protiv bolova smanje trzaje repom.

Umesto toga, tretman analgeticima smanjio je ponašanje bekstva. Na osnovu toga, istraživači sugerišu da trzaj repom može imati neurološku komponentu poznatu kao nocicepcija — proces u kojem signali iz dela tela izloženog štetnom nadražaju putuju do mozga i izazivaju negativno unutrašnje stanje povezano sa bolom.

Sve više dokaza

Ova studija se pridružuje rastućem broju istraživanja koja ukazuju na to da rakovi, hobotnice i drugi beskičmenjaci mogu doživljavati bol. U ranijim studijama, rakovi samci izloženi električnim šokovima unutar svojih ljuštura na kraju su napuštali svoje „domove“ kako bi izbegli bolni nadražaj.

Hobotnice su pokazale još snažnije dokaze o obradi bola; u jednoj često citiranoj studiji izbegavale su mesta povezana sa povredom i preferirale ona povezana sa ublažavanjem bola.

Dokazi postepeno menjaju načine na koji se ove životinje tretiraju. U Ujedinjenom Kraljevstvu, rakovi, jastozi i hobotnice sada su prepoznati kao osećajna bića „sposobna da dožive bol i patnju“ prema Zakonu o dobrobiti životinja iz 2022. godine. Novi Zeland je takođe uspostavio pravila dobrobiti za životinje poput rakova i jastoga, zahtevajući da budu dovedeni u stanje neosetljivosti pre komercijalnog ubijanja.

Sjedinjene Američke Države možda polako slede taj trend. Nekoliko saveznih država, poput Kalifornije i Vašingtona, već je preduzelo korake ka potpunoj zabrani uzgoja hobotnica zbog nehumanih praksi, dok druge razmatraju usvajanje sličnih zakona.