Ključna atlantska struja bliža kolapsu nego što se mislilo

Atlantska meridionalna prevratna cirkulacija (AMOK) predstavlja ključni deo globalnog klimatskog sistema i već je bilo poznato da je na svom najslabijem nivou u poslednjih 1.600 godina usled klimatske krize. Naučnici su 2021. godine uočili upozoravajuće znakove približavanja tački preokreta, a poznato je i da se AMOK u prošlosti Zemlje već urušavao.

Klimatolozi koriste desetine različitih kompjuterskih modela kako bi procenili buduću klimu. Međutim, za složeni sistem AMOK-a ti modeli daju veoma različite rezultate – od onih koji ne predviđaju dalje usporavanje do 2100. godine, do onih koji ukazuju na veliko usporavanje od oko 65 odsto, čak i ako se emisije ugljenika iz fosilnih goriva postepeno svedu na nulu.

Istraživanje je kombinovalo stvarna okeanska posmatranja sa modelima kako bi se utvrdilo koji su najpouzdaniji, čime je značajno smanjena neizvesnost. Procenjeno je da će usporavanje do 2100. godine iznositi između 42 odsto i 58 odsto, što je nivo koji gotovo sigurno vodi ka kolapsu.

AMOK je važan deo globalnog klimatskog sistema jer donosi suncem zagrejanu tropsku vodu ka Evropi i Arktiku, gde se ona hladi i tone, formirajući duboku povratnu struju. Njegov kolaps bi pomerio pojas tropskih padavina od kojih milioni ljudi zavise za proizvodnju hrane, doveo bi zapadnu Evropu do ekstremno hladnih zima i letnjih suša, i podigao već rastući nivo mora u Atlantiku za 50 do 100 centimetara.

„Otkrili smo da će AMOK opasti više nego što se očekivalo u odnosu na prosek svih klimatskih modela. To znači da je AMOK bliži tački preokreta“, kaže dr Valentin Portman iz istraživačkog centra Inrija Bordo Sud-Uest u Francuskoj, koji je predvodio istraživanje.

Profesor Štefan Ramstorf iz Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime u Nemačkoj naveo je: „Ovo je važan i veoma zabrinjavajući rezultat. Pokazuje da su ‘pesimistični’ modeli, koji predviđaju snažno slabljenje AMOK-a do 2100. godine, nažalost najrealističniji, jer se bolje poklapaju sa posmatranim podacima.“

„Sve više sam zabrinut da bismo mogli dostići tačku nakon koje je gašenje AMOK-a neizbežno već sredinom ovog veka, što je prilično blizu“, istakao je Ramstorf, koji proučava AMOK već 35 godina.

Naglasio je da se kolaps mora izbeći po svaku cenu.

„To sam tvrdio i kada smo mislili da je verovatnoća gašenja oko pet odsto, jer je i tada rizik bio previsok s obzirom na ogromne posledice. Sada izgleda da je veća od 50 odsto. Najdramatičnije klimatske promene u poslednjih 100.000 godina dešavale su se kada je AMOK prelazio u drugo stanje“, objašnjava Ramstorf.

AMOK usporava jer temperature vazduha u Arktiku brzo rastu usled globalnog zagrevanja. To znači da se okean tamo sporije hladi. Toplija voda je manje gusta, pa sporije tone u dubine. Ovo usporavanje omogućava da se više padavina zadrži u slanoj površinskoj vodi, što je dodatno čini manje gustom i još više usporava tonenje, stvarajući povratnu spregu unutar AMOK sistema.

Sistem AMOK-a je veoma složen i podložan slučajnim prirodnim varijacijama, što onemogućava precizna predviđanja. Ipak, naučnici sada očekuju značajno slabljenje, što samo po sebi može imati ozbiljne posledice u decenijama koje dolaze.

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Science Advances, ispitalo je četiri različita načina korišćenja stvarnih posmatranja za procenu modela. Utvrđeno je da metoda poznata kao "ridge regression", koja se do sada retko koristila u klimatskoj nauci, daje najbolje rezultate.