Od usisivača do izvora ugljen-dioksida – Amazonija na pragu hipertropskog stanja

Promene koje su već nastupile, ali i one koje tek predstoje, toliko su drastične – na osnovu podataka prikupljanih širom Amazonije tokom više od tri decenije – da su istraživači skovali novi pojam: „hipertropsko“. Reč je o uslovima kakvi na Zemlji nisu postojali milionima godina.

Stručnjaci su analizirali kako drveće, kao i tlo u kojem je ukorenjeno, reaguju na periode visokih temperatura i suše. Kako se ti periodi pojačavaju, oni pružaju kratak uvid u ono što bi moglo postati nova normalnost u narednih 100 godina.

„Kada se jave ove vrele suše, to je klima koju povezujemo sa hipertropskom šumom, jer je ona izvan granica onoga što danas smatramo tropskom šumom“, kaže geograf Džef Čejmbers sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju.

Modeli zasnovani na podacima koje su prikupili Čejmbers i njegove kolege, čiji zaključci su objavljeni u časopisu Nejčer, pokazuju da će ove vrele suše verovatno biti još češće do 2100. godine i da će se javljati tokom cele godine, čak i tokom kišne sezone (otprilike od decembra do maja).

Predviđa se da će drveće umirati u većem broju zbog smanjene vlažnosti zemljišta, što može izazvati dva povezana problema – hidraulični kolaps, kada mehurići vazduha blokiraju transport vode unutar stabla, i ugljenično izgladnjivanje, kada se pore na listovima zatvaraju u pokušaju da se sačuva voda, što potom utiče na fotosintezu.

Terenska merenja pokazuju da se to već dešava u ekstremnim uslovima današnje amazonske klime. Ako Amazonija postane hipertropska, ti ekstremi će se javljati mnogo češće, potencijalno povećavajući stopu mortaliteta drveća za 55 odsto.

„Pokazali smo da su brzorastuća stabla sa niskom gustinom drveta ranjivija i da umiru u većem broju nego stabla sa visokom gustinom drveta. To implicira da bi sekundarne šume mogle biti podložnije smrtnosti izazvanoj sušom, jer u njima ima veći udeo ovakvih vrsta drveća“, kaže Čejmbers.

Deo studije bio je usmeren na dva konkretna amazonska lokaliteta pogođena sušama 2015. i 2023. godine, koje su bile podstaknute neuobičajeno toplim El Ninjo događajima. Kritični prag dostupnosti vode bio je isti na oba lokaliteta i u obe godine, što ukazuje na potencijalno rasprostranjenu promenu.

Istraživači predviđaju da će se većina hipertropskih šuma pojaviti u regionu Amazonije, ali je verovatno da će se pojaviti i u Africi i Aziji. Te šume bi mogle da se preokrenu iz „usisivača“ u izvore ugljenika, kako drveće bude odumiralo.

Ove projekcije zasnivaju se na obimnim podacima i predstavljaju još jedan otrežnjujući podsetnik na to koliko su šume važne za ravnotežu atmosfere i šta se dešava ako ih izgubimo.

„Sve zavisi od toga šta ćemo uraditi. Na nama je da odlučimo u kojoj meri ćemo zaista stvoriti ovu hipertropsku klimu. Ako budemo emitovali gasove sa efektom staklene bašte koliko god želimo, bez ikakve kontrole, stvorićemo ovu hipertropsku klimu mnogo ranije“, ističe Čejmbers.