Teheran gleda u nebo – rečna korita presušila, rezervoari prazni, razmatra se evakuacija

Restrikcije vode već su počele u pojedinim delovima grada, protok iz česama je smanjen ili potpuno obustavljen tokom noći. Predsednik Masud Pezeškijan pozvao je građane da štede vodu – inače bi grad, ili bar pojedini njegovi delovi, mogli čak biti evakuisani.

Kiša je trebalo da počne da pada sa početka jeseni, posle vrućeg i suvog iranskog leta.

Ali, prema Nacionalnom centru za meteorološke prognoze, ovo je bio najsušniji period od septembra do novembra u poslednjih pola veka, sa količinom padavina 89 odsto ispod dugoročnog proseka.

Kombinacija male količine padavina i visokih temperatura traje više od pet godina, ostavljajući zemlju ispucalom i suvom.

Međutim, vreme i senka klimatskih promena nisu jedini faktori u vodnoj krizi Teherana.

Prema Centru za strateške i međunarodne studije, broj stanovnika šireg gradskog područja skoro se udvostručio, sa 4,9 miliona 1979. godine na 9,7 miliona danas.

Ali je potrošnja vode rasla još brže, učetvorostručila se i to sa 346 miliona kubnih metara 1976. na 1,2 milijarde kubnih metara sada. Rast bogatstva omogućio je više ljudi da kupe mašine za pranje veša i sudova.

Da bi nadoknadio nedostatak vode u rezervoarima, Teheran se okrenuo prirodnim podzemnim vodonosnim slojevima, koji poslednjih godina obezbeđuju između 30 i 60 odsto vode iz česme.

Međutim, to grad dovodi u direktan sukob sa poljoprivrednicima koji tu istu vodu koriste za navodnjavanje useva.

Klimatske promene ili loše upravljanje

Prema analizi objavljenoj u časopisu Sajens advanses (Science Advances), nivoi podzemnih voda opadaju za 101 milion kubnih metara godišnje u okolini Teherana. To je voda koja se akumulirala tokom mnogih decenija padavina i biće potrebno bar isto toliko vremena da se ponovo obnovi.

Profesor Kave Madani, bivši zamenik šefa iranskog odeljenja za zaštitu životne sredine i sadašnji direktor Instituta UN Univerziteta za vodu, životnu sredinu i zdravlje, kaže da je hronično loše upravljanje prirodnim resursima dovelo do onoga što naziva „vodenim bankrotom“.

„Ove stvari nisu nastale preko noći. One su proizvod decenija lošeg upravljanja, nedostatka predviđanja, prekomernog oslanjanja i lažne sigurnosti u to koliko infrastruktura i inženjerski projekti mogu da urade u zemlji koja relativno oskudeva u vodi“, naveo je Madani za Skaj njuz.

Ministri za nestašicu vode krive klimatske promene, curenja iz cevi i 12-dnevni rat sa Izraelom.

Teheran nije usamljeni primer

Bez obzira na razlog, kriza naglašava koliko je pretnja nestašice vode ozbiljna za svetske megagradove. Teheran nije usamljen.

Kejp Taun u Južnoj Africi jedva je izbegao da ostane bez vode pre osam godina, nakon gradske kampanje za štednju.

Čak je i London, poznat po kiši, u riziku od suše – zalihe vode ne prate rast stanovništva i sve veću potražnju.

Kao što je Teheran pokazao, suše koje klimatske promene čine verovatnijim i težim otkrivaju krhkost vodosnabdevanja.