Kina posadila toliko drveća da je promenila vodeni ciklus u čitavoj zemlji, neočekivane posledice „ozelenjavanja“

Između 2001. i 2020. godine, promene u pokrivenosti vegetacijom smanjile su količinu slatke vode dostupne ljudima i ekosistemima u istočnom monsunskom regionu i severozapadnom sušnom regionu, koji zajedno čine 74 odsto teritorije Kine, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Earth’s Future.

Istovremeno, količina vode se povećala na Tibetanskoj visoravni, koja čini preostalu površinu, otkrili su naučnici.

„Otkrivamo da promene zelenog kopnenog pokrivača preraspodeljuju vodu. Kina je poslednjih decenija sprovela masivno ozelenjavanje. Aktivno su obnavljali ekosisteme, što je ponovo aktiviralo vodeni ciklus“, rekao je za Lajv sajens, koautor studije Ari Stal, vanredni profesor na Univerzitetu Utreht u Holandiji.

Tri glavna procesa prenose vodu između kontinenata i atmosfere – evaporacija (isparavanje) i transpiracija podižu vodu nagore, dok je padavine vraćaju na tlo. Isparavanje uklanja vodu sa površina i iz zemljišta, a transpiracija uklanja vodu koju su biljke upile iz zemlje.

Zajedno, ovi procesi se nazivaju evapotranspiracija, a ona se menja u skladu sa biljnim pokrivačem, dostupnošću vode i količinom sunčeve energije koja stiže do zemlje, objasnio je Stal.

„I travnjaci i šume generalno povećavaju evapotranspiraciju. Ovo je posebno izraženo u šumama, jer drveće može imati duboke korene koji pristupaju vodi u sušnim periodima“, navodi holandski profesor.

Najveći poduhvat pošumljavanja u Kini je Veliki zeleni zid na sušnom i polusušnom severu zemlje. Pokrenut 1978. godine, osmišljen je da uspori širenje pustinja. U poslednjih pet decenija, pomogao je da se šumski pokrivač poveća sa oko 10 odsto površine Kine 1949. godine na više od 25 odsto danas, što je područje površine Alžira.

Prošle godine, vladini predstavnici objavili su da je zemlja završila ozelenjavanje najveće pustinje, ali da će nastaviti sadnju drveća kako bi zaustavili dalju širenje pustinje.

Drugi veliki projekti ozelenjavanja uključuju program „Zrno za zeleno“ i Program zaštite prirodnih šuma, oba započeta 1999. godine. „Zrno za zeleno“ podstiče poljoprivrednike da pretvaraju njive u šume i travnjake, dok Program zaštite prirodnih šuma zabranjuje seču u primarnim šumama i podstiče pošumljavanje.

Zajedno, kineske inicijative za obnovu ekosistema čine 25 odsto globalnog neto povećanja lisnate površine između 2000. i 2017. godine.

Međutim, ozelenjavanje je dramatično izmenilo vodeni ciklus u Kini, povećavajući i evapotranspiraciju i padavine. Da bi istražili ove uticaje, naučnici su koristili detaljne podatke o evapotranspiraciji, padavinama i promenama u korišćenju zemljišta, kao i model za praćenje vlage u atmosferi.

Rezultati su pokazali da je evapotranspiracija ukupno više porasla nego padavine, što znači da je deo vode izgubljen u atmosferi, rekao je Stal. Međutim, trend nije bio ujednačen širom zemlje, jer vetrovi mogu preneti vodu i do 7.000 kilometara od izvora, što znači da evapotranspiracija na jednom mestu često utiče na padavine na drugom.

Istraživači su otkrili da je širenje šuma u istočnom monsunskom regionu i obnavljanje travnjaka u ostatku zemlje povećalo evapotranspiraciju, ali da su padavine porasle samo u regionu Tibetanske visoravni, pa su drugi regioni doživeli pad dostupnosti vode.

„Iako je vodeni ciklus aktivniji, na lokalnom nivou se gubi više vode nego ranije“, istakao je Stal.

Ovo ima važne posledice po upravljanje vodama, jer je voda u Kini već neravnomerno raspoređena. Sever ima oko 20 odsto vode u zemlji, ali je dom za 46 odsto stanovništva i 60 odsto obradivog zemljišta, navodi se u studiji.

Kineska vlada pokušava da reši ovaj problem; međutim, mere će verovatno biti nedovoljne ako se ne uzme u obzir preraspodela vode uzrokovana ozelenjavanjem, navode Stal i njegove kolege.

Obnova ekosistema i pošumljavanje u drugim zemljama takođe mogu uticati na njihov vodeni ciklus.

„Iz perspektive vodnih resursa, moramo u svakom slučaju posebno da analiziramo da li su određene promene u pokrivenosti zemljišta korisne ili ne. To zavisi, između ostalog, od toga koliko i gde se voda koja odlazi u atmosferu ponovo vraća kao padavina“, rekao je Stal.