Sredozemno more sve više liči na Karibe

Sredozemno more je novi epicentar globalne klimatske vanredne situacije. More koje je bilo sinonim za osvežavanje tokom letnjih meseci, dostiže temperature i do 29 stepeni, što se može uporediti sa temperaturom Karipskog mora. Ekstremni porast temperatura mora, po rečima stručnjaka nije izuzetak već novo pravilo.

„Postoje mnogobrojni razlozi zbog kojih su temperature površine mora u Mediteranu izuzetno visoke za ovo doba godine. Izmerene vrednosti temperatura mora su ekvivalent kopnenim toplotnim talasima koji su sve češći i intenzivniji zbog globalnog zagrevanja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva. Do 2050. godine polovina evropske populacije biće izložena veoma visokom riziku od toplotnog stresa tokom leta i to je nešto sa čim moramo da naučimo da živimo", istakao je Kler Nulis, portparol Svetske meteorološke organizacije (SMO).

Prema podacima Evropske služba za klimatske promene „Kopernikus“, povišene temperature Sredozemnog mora već krajem juna su bile više za pet stepeni Celzijusa, od proseka za to doba godine.

Najintenzivnije zagrevanje u okviru onoga što se naziva „morski toplotni talas“, primećeno je u zapadnom mediteranskom basenu, uključujući Balearsko more, kod Španije, i Tirensko more, na zapadnoj obali Italije.

„Termalna anomalija na Mediteranu pokazuje rast od oko četiri stepena sa maksimalnim vrednostima i do šest stepeni. Obaramo temperaturne rekorde svake druge i četvrte godine, a ta pojava postaće sve češća zbog globalnog zagrevanja. Toplota koja je sada zadržana u moru biće oslobođena, što će pojačati intenzivne kiše, oluje i poplave, posebno duž obala, gde će se osetiti prvi efekti", rekao je Justino Martinez Gonzales, istraživač u Španskom višem savetu za naučna istraživanja.

„Ako ne intervenišemo odmah, temperature će nastaviti da rastu, što će nas približiti najgorim scenarijima predviđenim za 2050. i 2100. godinu, sa ozbiljnim posledicama po Mediteran, njegov biodiverzitet i ljude. Morski život je u ravnoteži sa faktorima, kao što su temperatura i salinitet. Kada se jedna od ovih faktora promeni, u ovom slučaju površinska temperatura, neke vrste više neće moći da se razmnožavaju i da prežive", istakao jeKristos Spirou, istraživač u Istraživačkom centru za atmosfersku fiziku u Atini.

Korali, morski ježevi i druge vrste koje simbolizuju biodiverzitet Mediterana masovno umiru, a ribe se bore da prežive. Istovremeno se povećava širenje toksičnih algi, nedostatak kiseonika u dubini i invazija do sada neviđenih vrsta kao što su Kaulerpa, portugalska karavela i riba škorpion.

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, po stopi dvostruko većoj od globalnog proseka. A Mediteran, zbog svog geografskog položaja zatvorenog basena sa samo jednom okeanskom vezom kroz Gibraltarski moreuz, pojačava efekte zagrevanja. Teškoća u raspršivanju akumulirane toplote stvara idealne uslove za ekstremne vremenske pojave, kao što su medikanes, sve nasilniji mediteranski uragani. Okeani, koji su decenijama funkcionisali kao „toplotni sunđeri“ i koji ublažavaju zagrevanje atmosfere, dostižu svoje granice upijanja.

Zagrevanje Mediterana nije izolovana pojava, već vidljivi simptom sistemske krize na koju je potrebno odgovoriti smanjenjem emisija, efikasnom politikom i kulturom poštovanjem životne sredine.