Sve crvene lampice upaljene – priroda i bezbednost povezani u sistem ekološke zaštite

Osim tropskih vrelina, imali smo prilike da vidimo i kako izgledaju superćelijske oluje na našim prostorima. Gost Beogradske hronike, doc. dr Miloš Tomić, sa Fakulteta bezbednosti, ističe da kada govorimo o elementarnim nepogodama, konkretno suši koja je zadesila Balkansko poluostrvo i centralnu Evropu, svedoči da priroda ne prašta.

„Zagađenje životne sredine i prirode nam upravo i donosi ove efekte. Kako je zabeleženo zagađenje životne sredine od osamdesetih godina do danas, je enormno. Dakle, ljudskim aktivnostima dolazi do poremećaja klimatskih elemenata“, napominje Tomić.

Klimatske promene su prirodan fenomen, ali usled ekstremnih ljudskih aktivnosti, zagađenja i emisije gasova staklene bašte, dolazi do poremećaja ravnoteže, što dovodi do ekstremnih fenomena kao što su elementarne nepogode – suša, klizišta, poplava, orkanskih vetrova, toplotnih talasa i slično.

Neophodno prilagođavanje sistema bezbednosti klimatskim promenama

„Da li se sistem prilagodio na ove klimatske promene? Naravno, sistem se uvek menja i uvek je potrebno usvajati nove mere, pogotovo kada govorimo o primeni savremene tehnologije.

Sistem prepoznaje fenomene koji se dešavaju i različite anomalije i gledamo da ih predupredimo upravo kroz sistem“, napominje gost Beogradske hronike.

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije prepoznaje i klimatske promene kao nešto što može da ugrozi socijalno-ekonomsko blagostanje i samim tim se štiti i sve ono što se štiti nacionalnom bezbednošću, pre svega zdravlje ljudi, objašnjava Tomić.

„Sedamdeset odsto svih elementarnih nepogoda se uvek odnosi na prirodne, odnosno na sušu i požare koji se dešavaju na otvorenim prostorima. Od 2000. do 2020. godine, gubici ekonomski iznose čak 6,8 milijardi evra. Dakle, služba bezbednosti se odnosi prema ovome onako kako je to zakonski i regulisano. Međutim, ima u praksi određenih nedostataka, pre svega u pogledu koordinacije između nadležnih službi“, naglašava dr Miloš Tomić.

Neophodna je koordinacija sa lokalnim zajednicama jer ljudi na terenu bolje poznaju situaciju. Srbija ima dobro obučene profesionalce, posebno u sektoru za vanredne situacije, ali potrebna je bolja koordinacija službi sa lokalnim zajednicama.

Ko je nadležni organ u vanrednim situacijama

U slučajevima elementarnih nepogoda sva nadležnost je u Sektoru za vanredne situacije. U slučaju da vanredna situacija prevazilazi kapacitete Sektora za vanredne situacije, uključuje se i Vojska Srbije, jer jedna od njenih misija je i pomoć civilnim vlastima.

Međutim, naglašava dr Tomić, malo se govori o prevenciji, a 70 odsto svih mera u sektoru bezbednosti se odnosi na prevenciju.

„Mnogo razvijenih država je posvetilo pažnju bezbednosnoj kulturi, gde se najmlađi deo stanovništva obučava upravo za reagovanje u slučaju vanredne situacije. Vanredna situacija, odnosno akcidentna situacija, može da se desi bilo gde i u bilo koje vreme. I jako je bitno da mi adekvatno reagujemo na to, da ne bismo pretrpeli posledice“, navodi gost Beogradske hronike.

Fakultet bezbednosti je inicirao da se u osnovnom i srednjem obrazovanju uvede izborni predmet bezbednosna kultura kroz koji bi se mladi upoznavali kako da reaguju u slučaju požara i drugih vanrednih situacija. Mora se imati u vidu da jedan dinar uložen u prevenciju, osam dinara se vraća u korist samog sistema.

Pri Međunarodnoj policijskoj organizacija Interpol, postoji posebno odeljenje koje se bavi suzbijanjem delikata iz oblasti ekološkog kriminala, šumske krađe, narušavanja biodiverziteta.

„Dakle, mi s jedne strane imamo sistem nacionalne bezbednosti, s druge strane imamo prirodu. Kada spojimo ova dva elementa, dobijemo sistem ekološke bezbednosti, koji je jako bitan. Postoji jako puno međunarodnih proverenih podataka koji dokazuju upravo ovu povezanost i govore da su se sve crvene lampice upalile i da moramo preduzeti adekvatne mere smanjenja emisije gasova staklene bašte“, naglašava doc. dr Miloš Tomić na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.