Požari na deponijama kao najznačajniji uzrok zagađenja vazduha i zdravstvenih problema
Ove godine zabeleženo je više hiljada požara u zemlji i stotine požara na deponijama. Tome su doprinele visoke temperature i dug period bez kiše, ali i sistem upravljanja otpadom koji je na veoma niskom nivou. Istraživanja pokazuju da su požari na deponijama među najznačajnijim uzrocima zagađenja vazduha i dovode do ozbiljnih posledica po zdravlje ljudi.
Da smo pravilno zbrinuli otpad ne bi ni došlo do požara na deponijama. U Srbiji se godišnje baci oko 250 hiljada tona hrane. Ona se kao i drugi organski otpad na deponijama pretvara u lako zapaljiv metan. Preko leta gore deponije širom zemlje, a veći požari su zabeleženi u Kragujevcu, Valjevu, Novom Pazaru, Kraljevu, Loznici…
„Vidi se od kuće – deponija nema ni kilometar, ne možemo ni da spavamo, nemamo ovu stolariju, nije dihtovano, nego ovako puna nam kuća dima“, priča Milica Grujić iz Loznice.
„Od AZZS dobili smo mobilnu stanicu i postavili smo je upravo na mesto gde je vetar nosio najviše dima“, kaže Tomislav Mandić, direktor JKP „Naš dom", Loznica.
A za kratko vreme, merenje mobilne stanice postavilo je Loznicu na prvo mesto liste gradova sa najvećom izmerenom koncentracijom PM čestica.
Godišnje se beleži oko dve hiljade požara na deponijama, a šta sadrže PM čestice i šta sve može da bude opasno u tom dimu – zapravo se ne meri.
„Stanice koje su vrlo često udaljene u jednom konačnom broju tačaka, to je oko 70 u Srbiji, 35 u Beogradu, nisu detektovale bitno požare koji su udaljeni recimo pet ili deset kilometara. Ne mogu da detektuju, sem požare koji su blizu deponije, kao što je Loznica, kao što može biti kod Beograda, kod Kraljeva, ali detektuju isključivo PM čestice, eventualno i azotne okside. A ono što je najopasnije, to su opasna jedinjenja, kao što su dioksini i furani, to se ne detektuje u standardnom setu parametara koje prati državni monitoring“, izjavio je Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.
Na deponijama gore i razne vrste opasnog otpada. Istraživanje pod nazivom „Izgubljeni vazduh“ koje je sproveo Program UN za životnu sredinu pokazalo je da uticaj na zdravlje zavisi od dužine izlaganja otrovnim materijama sa deponija.
„Sve te supstance imaju jednu interesantnu fizičko-hemijsku osobinu, to su rastvorljive u mastima, uglavnom policiklični, aromatični ugljovodonici, teški metali… Svi ono zbog te osobine jako lako prolaze kroz sve naše odbrambene sisteme. Krvno-plućna barijera, moždano krvna barijera, placenta, ako hoćete, ako se radi o trudnicama. Nažalost, te suptance, tako unete kroz krvotok i do ciljnih organa, mogu da prave veliku štetu organizmu. Mogu biti teratogene, čak i štetne po nerođeni plod, mogu biti kancerogene“, izjavila je prim. dr Branislava Matić Savićević, specijalista higijene sa medicinskom ekologijom.
Požari na deponijama bi mogli da se spreče kada bi se otpad, umesto da gori na deponijama, iskoristio kao sirovina i energent, kao što se to radi u većini evropskih država, kao što je to urađeno i u spalionici u Vinči, iz koje se na taj način dobijaju struja i grejanje.
