Poziv na ambicioznije „klimatske" akcije

Potreban je zamah za snažnije nacionalne klimatske akcione planove, poznate kao nacionalno određeni doprinosi (NDC). Oni su srž Pariskog sporazuma i postizanja njegovih dugoročnih ciljeva. Oličavaju napore svake zemlje da smanji nacionalne emisije gasova i prilagodi se uticajima klimatskih promena.

Od zemalja članica se traži da svakih pet godina podnesu nove revidirane nacionalno utvrđene doprinose, bez obzira na njihove  vremenske okvire za primenu. Do sada je samo oko 10 odsto od ukupno 196 potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama dostavilo svoje revidirane doprinose. Prvobitni rok je bio februar, ali je produžen do septembra.

Lula da Silva, predsednik zemlje domaćina KOP-a 30, poručuje da su multilateralizam i internacionalizam „kamen temeljac globalnog odgovora na klimatske promene“: „Želimo da KOP-30 bude veliki zajednički napor za ispunjavanje klimatskih obaveza. Planeta je umorna od neispunjenih obećanja. Ove godine sve zemlje moraju predstaviti svoje nove Nacionalno određene doprinose sa ciljevima za smanjenje emisije ugljen-dioksida do 2035. godine“.

I generalni sekretar Ujedinjenih nacija apeluje na lidere da podnesu „najjače moguće“ klimatske akcione planove koji su u skladu sa ciljem od 1,5 °C iz Pariskog sporazuma, kako bi se ubrzao prelazak na čistu energiju i ispoštovale obaveze o finansiranju klimatskih promena za prilagođavanje: „Od usvajanja Pariskog sporazuma, projektovana kriva globalnog zagrevanja je savijena – sa porasta temperature od preko četiri stepena u ovom veku na 2,6 stepeni ako se aktuelni nacionalni klimatski akcioni planovi u potpunosti sprovedu. Ali to je katastrofalno, tako da moramo ići dalje i brže“.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije sredinom aprila predstavilo je Nacrt Nacionalno utvrđenog doprinosa smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Nov, revidirani doprinos je ambiciozniji od prethodnog iz 2020. sa ciljem smanjenja emisija od 40,1 odsto, u odnosu na 1990. godinu, a osnov za takav nacrt je Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije.