Dejstvo antidepresiva na ljude je poznato, ali zašto je važno kako ti lekovi utiču na ribe

Grupa naučnika želela je da prouči efekte farmaceutskog zagađenja na slatkovodnoj ribi. Novo istraživanje pokazuje da čak i nizak nivo antidepresiva fluoksetina koji se uglavnom prodaje pod imenom Prozak, škodi ribama muškog pola.

U laboratorijskim eksperimentima, mužjaci izloženi fluoksetinu na nivoima sa kojima bi se verovatni susreli u divljini pretrpeli su velike posledice.

Kada uzmemo svoj lek, samo neke supstance naša tela apsorbuju, dok većina prelazi nepromenjena, u urin.

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nisu dizajnirane da uklone ove ostatke. Tako se ogromne količine lekova oslobađaju u okolinu, zajedno sa tretiranim otpadnim vodama širom sveta.

To znači da će organizmi u plovnim putevima nizvodno od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda verovatno biti izloženi „koktelu ostataka lekova”.

Vremenom, izlaganje ovim supstancama može potencijalno da ometa ponašanje životinja, fiziologiju i njihovu reprodukciju. Posebnu zabrinutost izazivaju lekovi kao što su antidepresivi, koji su posebno dizajnirani da izmene hemiju mozga kod ljudi.

Poslednjih decenija, antidepresivi poput fluoksetina otkriveni su u rekama, jezerima i potocima širom sveta.

Fluoksetin je postao jedan od najčešćih farmaceutskih proizvoda koji se nalaze u plovnim putevima i vodama širom sveta.

Farmaceutski proizvodi dizajnirani za ljude mogu uticati na ribu i na druge vrste, jer ciljaju na receptore koji su nam zajednička odlika.

Prozak i drugi brendovi koji sarže fluoksetin povećavaju nivo serotonina u mozgu, što povećava osećaje blagostanja i sreće. Kod riba utiče na reprodukciju, unos hrane, rast, stres i modele ponašanja.

Dokazi sa terena sugerišu da efekti mogu biti specifični za životne faze riba, i da su različiti za pol ribe.

Studije do sada bile fokusirane na kratkoročno dejstvo lekova

Najviše studija fokusirano je na kratkotrajno izlaganje riba antidepresivima, iako lekovi poput fluoksetina mogu uticati na ribu tokom dugih perioda.

Upama Ajš, postdoktorski istraživački saradnik u biološkim naukama sa univerziteta Monaš, Bob Vong, profesor bihevioralne i evolucione ekologije sa istog univerziteta, i docent Đovani Polverino, prikupili su 3.600 divljih riba gupica (poecilia reticulata) iz Aligator Krika u Severnom Kvinslendu (Australija). Uzorci vode sa mesta za prikupljanje riba nisu pokazali kontaminaciju fluoksetinom.

U laboratoriji, izložili su 15 uzastopnih generacija ove ribe na fluoksetin tokom pet godina.

Ribe su podeljene u tri grupe. Prva je bila kontrolna (bez izlaganja antidepresivu), grupa niskog dejstva (ribe su bile izložene niskoj koncentraciji leka), i grupa visokog dejstva, u kojoj su bile izložene visokim koncentracijama antidepresiva.

Nalazi su bili takvi da su muške jedinke gupica, izložene niskom nivou fluoksetina bile u lošem stanju, naročito reproduktivni organi.

Niski nivoi fluoksetinga je takođe smanjio pokretljivost sperme. To znači da je semena tečnost kod gupica imala manje pokretljive spermatozoide.

Čudno je što su nalazi eksperimenta pokazali da su efekti bili manji u grupi koja je bila izložena visokim dozama ostataka antidepresiva u vodi.

Moguće je da se desio, kako istraživači pojašnjavaju, mehanizam, poput desenzibilizacije prema višim dozama.

Ribe postaju lak plen i dolaze do manje hrane

Pored efekata na reprodukciju, naučnici su proučavali kako izlaganje antidepresivima utiče na aktivnost i kretanje, i uopšte – ponašanje gupica. Skrivanje i brzina kretanja kod ovih riba, ključna je za njihov opstanak u prirodi.

Muške jedinke riba izložene fluoksetinu postale su manje sposobne da prilagode svoje ponašanje u različitim okolnostima.

U divljini, to može umanjiti sposobnost pojedinca da odgovori na promene životne sredine, na primer, gupice postaju laka meta za predatore. Takođe, primećeno je da se sporije kreću, i da gube u „takmičenju za zalogaj“ kada naiđu na hranu.

Antidepresivi mogu biti spasonosni za ljudske živote, ali predstavljaju problem kada pronađu svoj put u životnu sredinu.

„Naše istraživanje je do sada otkrilo uticaj na ribu, i taj uticaj je u velikoj meri bio potcenjen. Efekti dugotrajne izloženosti takvim zagađivačima zahtevaju dalja istraživanja. Presudno je razvijanje efikasne strategije za zaštitu i upravljanje osetljivim vodenim ekosistemima, kao što su bolji procesi prečišćavanja otpadnih voda”, navode istraživači Ajš, Vong i Polverino.