Beogradski zoo-vrt slavi 88. rođendan

Na današnji dan 1936. godine počeo je da radi Beogradski zološki vrt. Najpoznatiji, ali i najstariji stanovnik zoo-vrta je aligator Muja, koji je među kalemegdanske zidine stigao te godine, a procenjuje se da je već tada bio star dve ili tri godine.

„Pre 88 godina, tadašnji gradonačnik Vlada Ilić je osnovao Beogradski zoološki vrt, upravo na ovom mestu na kome se nalazimo. A Beogradski vrt je danas dom za preko hiljadu životinja u ovom jedinstvenom ambijentu Kalemegdanske tvrđave“, navodi Andrej Manojlović, menadžer za odnose sa javnošću Beo zoo-vrta.

Skoro od samog osnivanja u Vrtu dobre nade je i aligator Muja i do danas je atrakcija.

„Muja je živi svedok bogate istorije Beogradskog zoo-vrta. On je najstariji aligator na svetu, zvanično. Ima 88 godina, plus neke dve godine koliko procenjujemo da imao kada je došao u zoo-vrt, neposredno nakon osnivanja, što znači da je to nekih 90 godina starosti, što je za tu životinjsku vrstu duboka, duboka starost. U prirodi oni recimo dožive 50 godina najviše, tako da ovo je skoro duplirao sve to i zbog toga je najpoznatiji aligator na svetu“, objašnjava Majstorović.

U Beo zoo-vrtu su trenutno najviše angažovani na adaptaciji prostora za slonove. Nažalost, slonica Tvigi je uginula prošle godine, a zahvaljujući nekim međunarodnim programima dobijena su sredstva za nabavku novih životinja koje bi trebalo da stignu tokom jeseni.

„Do tada radimo adaptaciju prostora za slonice, tako da će imati mnogo bolji prostor, veće dvorište, a i kopamo jedan veliki bazen tako da gospođe mogu da se kupaju kada su ove velike vrućine“, naglašava Majstorović.

Prvi stanovnici vrta su bili: lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.

Ubrzo po otvaranju Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove kraljevske porodice Karađorđević. Kraljica Marija je sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom vreme namenjeno razonodi često provodila upravo u Vrtu, a mladi kralj Petar Drugi se prilikom poseta redovno interesovao za dalje planove i izgradnju.

Kada je formiran, Zoološki vrt je zauzimao prostor nešto veći od tri i po hektara, da bi, vrlo brzo, bio proširen na sedam, a zatim, izgradnjom restorana „Kalemegdanska terasa“ i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, čak na nešto više od četrnaest hektara, i na toj površini je dočekao i Drugi svetski rat. Međutim, tokom Drugog svetskog rata Vrt je dva puta bombardovan: najpre 1941. od strane nemačkih fašista, a zatim i saveznika, 1944. godine. Skoro ceo životinjski fond je uništen. Zbog razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina Vrta se posle rata, nažalost, svela na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.