Читај ми!

Zagađenje i prečišćavanje voda kao prekogranični problem, šta očekuje Beograd

Oko 80 odsto otpadnih voda na svetskom nivou vraća se u ekosistem bez tretmana ili ponovne upotrebe. Srbija je ispod svetskog proseka sa 14,7 odsto. Evropska unija, gde se prečišćava čak 80 odsto otpadnih voda, finansira izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda jer zagađenje reka vidi kao prekogranični problem. Istraživali smo i kako je u susednim zemljama.

Nekada je Begej kod Itebeja, blizu granice sa Rumunijom bio jedna od najzagađenijih tačaka. To se promenilo ulaskom Rumunije u Evropsku uniju i prihvatanjem obaveza da ni komunalne ni industrijske otpadne vode ne smeju da se ispuštaju u reke.

Uz pomoć evropskih pretpristupnih fondova rekonstruisana su stara i izgrađena nova postrojenja za prečišćavanje tako da kvalitet otpadnih voda bude u skladu sa evropskim standardima.

„Postrojenje smo počeli da gradimo 2005. a završili 2011. godine i znatno je smanjeno zagađenje. Voda je čistija. Sa naprednom tehnologijom, sa biološkim tretmanom znatno je smanjena koncentracija zagađujućih materija na stanici gde se voda ispušta u Begej, tako da ne ugrožavamo reke i riblji fond u njima. Monitoring pokazuje znatno smanjenje zagađujućih materija", rekao je Adrijan Korui, šef fabrike za prečišćavanje otpadnih voda „Akvatim" u Temišvaru.

Deo energije za rad postrojenja dobija se iz solarnih panela, a u pripremi je postrojenje u kojem će se od otpadnog mulja dobijati biogas.

„`Akvatim` je koristio dva pretpristupna fonda . Jedan, od 30 miliona evra, korišćen je za izgradnju prečistača vode. Napravljeno je nekoliko kanalizacionih mreža. Sve to je napravljeno pre ulaska u EU. Kada smo postali članica EU imali smo pristup i mnogo većim izvorima finansiranja što nas je pretvorilo u regionalnog operatera. I naravno da imamo čistije reke", izjavio je Mihaj Grozavesku iz odeljenja za impelmentaciju evropskih projekata, „Akvatim".

Oko 60 odsto stanovnika Rumunije priključeno je na kanalizacione mreže sa tretmanom otpadnih voda. U urbanim sredinama 99 odsto. Ostaje problem manjih naselja.

U Poglavlju 22 Ugovora o pristupanju, koje se odnosi na životnu sredinu, do 2018. godine svako selo ili mali grad trebalo je da ima centralizovan sistem vodosnabdevanja i sistem za sakupljanje otpadnih voda.

Begej je čistiji nego što je bio, a to važi i za druge reke u koje se ulivaju samo prečišćene komunalne otpadne vode. 90 odsto troškova za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda pokriveni su grantovima evropske unije.

A da bi se Rumunija uskladila sa direktivama evropskim o otpadnim vodama neophodno je uložiti još 20 milijardi evra.

U Srbiji je nešto više od polovine stanovništva priključeno na kanalizacione mreže, a tretmanom kumunalnih otadnih voda pokriveno je manje od 15 odsto. Stanovnici Kanjiže su među njima, pa se u Tisu uliva prečišćena voda.

„Sam prečistač se zasniva na konvencijalnoj tehnologiji biološki aktivnog mulja uz prethodnu biološku denitrifikaciju i prethodnu biološku defosforizaciju. Naravno da je rađeno uz pomoć sredstava EU. Što se tiče samog projektovanja to su domaći projektanti uradili, domaći izvođači izveli. Što se tiče troškova pričistača najveći trošak koji zaista opterećuje rad jeste potrošnja električne energije", kaže Dušan Glišić, direktor preduzeća „Potiski vodovod".

Od 50-ak izgrađenih postrojenja za tretman otpadnih voda u Srbiji polovina nije u funkciji. Beograd nema nijedno i sva kanalizacija se uliva u Savu i Dunav.

„Beograd nema prečićavanja i to ne mora da bude toliko loše, jer mu je to šansa da onda kada već nešto radi da uradi nešto što je najsavremenije. Ta nova rešenja koja bi Beograd po meni trebalo da primeni, umesto jednog velikog centralnog postrojanja koje je predviđeno na Velikom selu sa nekih 50, 60 hektara rezervisane zemlje, da se radi dva, tri manja decentralizovana postrojenja koja su jeftinija i za izgradnju i za troškove pogona, za održavanje i mnogo se lakše uklapaju u narednu evropsku direktivu koja će zahtevati da svi oni u svim gradovima Evrope koji već imaju postrojenja moraju da ih prerade i da postanu energetski neutralni. Moraju proizvesti onoliko energije koliko troše", izjavio je prof. Čedo Maksimović iz Imperijal koledža u Londonu.

Programom „Čista Srbija“ vrednim 3,2 milijarde evra predviđena je izgradnja 5.000 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže i 159 postrojenja za preradu otpadnih voda.

Priča je nastala u okviru regionalnog ekološkog projekta produkcije na temu zaštite životnih resursa, kao što su voda i vazduh u četiri zemlje Zapadnog Balkana (Srbija, BiH, Crna Gora i Severna Makedonija) na osnovu dobrih primera iz susednih zemalja članica EU uz podršku Journalismfund Europe.

понедељак, 15. јул 2024.
36° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару