Pošumljavanje Abu Dabija efikasnije uz dronove

Cilj projekta je da se do kraja decenije zasadi 10 miliona stabala šume mangrove čime energetska kompanija ADNOK želi da ubrza program pošumljavanja u Abu Dabiju. Koriste se dronovi i milioni semena za mangrove. Za početak počela je sadnja dva i po miliona sadnica uz korišćenje tehnologije bespilotnih letelica, što je usvojila Agencija za zaštitu životne sredine u tom emiratu.

„Sadimo mangrove u pokušaju da imitiramo prirodu što je bliže moguće. Imaćemo šumu posle nekoliko godina čime će se poboljšati ekosistem, biće više riba, dobićemo više plodnog zemljišta, veća količina ugljen-dioksida će biti uskladištena. Šume mangrova će promeniti pejzaž, biće to divan prizor“, kaže Džejn Glavan, jedna od vlasnica kompanije „Distant imadžeri“. 

Kao deo ambiciozne borbe protiv klimatskih promena, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde će biti održan globalni klimatski samit u decembru, u planu je sadnja čak 100 miliona stabala mangrove do kraja decenije. Do sada je bio problem to što je samo 40 odsto semena opstalo i izraslo u drveće, ali se sada, uz korišćenje dronova, očekuju bolji rezultati.

„Koristimo tehnologiju i dronove iz domaće start-ap kompanije da bismo ubrzali sadnju, ali i, što je još važnije, da bismo pratili stepen uspešnosti i poredili to sa konvencionalnom i tradicionalnom sadnjom. Uzeli smo u obzir i troškove, mogućnost ljudske greške i to koliko stabala možemo da zasadimo. Uz dronove smo sada uspeli da pokrijemo i oblasti do kojih ranije nismo mogli da dođemo, smanjili smo mogućnost ljudske greške, kao i troškove, a stepen uspešnosti uz korišćenje bespilotnih letelica je gotovo isti kao i korišćenjem tradicinalnih metoda, koje zahtevaju mnogo više vremena, napora i novca“, objašnjava Ibahim el Zubi, direktor Odeljenja za održivu energiju u kompaniji ADNOK.

Broj stabala u šumama mangrova u zalivskoj zemlji je dostigao 60 miliona, prostiru se na 183 kvadratna kilometra. U njima se, prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, skladišti čak 43.000 tona ugljen-dioksida godišnje.

„Za uspešnu sadnju šuma mangrova mislim da je važan element hemijski sastav zemljišta i navodnjavanje tog područja iz plimskih talasa, jer, u protivnom, šume neće opstati. Važan faktor je i dubina sadnje, posebno na nekim lokacijama“, istakao je Brendan Džons, ekspert za konzervaciju zemljišta. 

Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, broj šuma mangrova je globalno u 2020. godini opao za 3,4 odsto u odnosu na 1996, ali se poslednjih godina stabilizovao.