„Zelena agenda bez agende – Deseti izveštaj Koalicije 27

Kvalitet vazduha koji dišemo, dostupnost vode za piće, ugroženost prirodnih staništa i vrsta, širenje divljih deponija posledice su propuštenih rokova za sprovođenje zakonodavstva Evropske unije u Poglavlju 27. To je ukratko zaključak Desetog izveštaja iz senke Koalicije 27 pod nazivom „Zelena agenda bez agende” koja analizira napredak Srbije u zaštiti životne sredine.

Još nema znatnijeg napretka u uspostavljanju efikasnog sistema upravljanja otpadom.

„Mislim da je glavna dobra vest što sve više građana razume kako zagađenje životne sredine utiče na zdravlje i da to postaje stvar koja im postaje bitna. Druga pozitivna stvar jeste da su krenule ozbiljne investicije u životnu sredinu", rekao je Igor Jezdimirović iz „Inženjera zaštite životne sredine".

U Izveštaju se ukazuje na to da se nove investicije u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda oslanjaju na zastarele tehnologije.

„Da bi te investicije bile upotrebljive, treba sprovesti ceo jedan program obuke kako raditi i kako upotrebiti te investicije na najefikasniji način da bi se napravila promena na terenu", kaže Ljubiša Mijačić iz Svetske organizacije za prirodu.

Povećan je broj mernih mesta za kontrolu kvaliteta vazduha, ali jedan od izazova, kada je reč o zaštiti vazduha, jeste kako se prelazi od merenja ka merama.

„Imamo 21 grad na listi prekomerno zagađenih, nijedan se nije pomerio iz zagađene u čistu kategoriju", rekao je Ognjen Pantić iz Beogradske otvorene škole.

Nemamo dovoljno zaštićenih područja, a pritisci na prirodne resurse su sve veći.

„Ovog trenutka Srbija ima 8,03 zaštićene teritorije a po važećem programu zaštite prirode 2023. trebalo je da završi sa 11 odsto", istakla je Tanja Petrović iz „Mladih istraživači Srbije".

Za krivična dela protiv životne sredine prošle godine podnete su prijave protiv 1.652 lica, 175 više nego 2021. godine.