Hibiskus – cvet besmrtnosti, ukrasna i lekovita biljka

Hibiskus je biljka koja pripada vrsti slezova, a baštenski hibiskus je hibiskus sirijaki, to jest sirijska ruža, i poreklom je iz tih krajeva. To je listopadni žbun koji može da se sadi pojedinačno i u grupama, objašnjava Ljiljana Sudar, inženjer pejzažne arhitekture.

„Kda ga sadimo u živoj ogradi moramo da ga orezujemo malo češće da bi se formirao kao živa ograda. Ako se ne orazuje i ostavi, biće kao niže drvo koje može da izraste do tri metra u visinu“, dodaje Sudar.

Baštenski hibiskus može da se sadi u polusenci, ali i na osunčanoj strani, ali u polusenci će manje cvetati. Dobro je da se što češće orezuje kako bi bio gušći. Manje će cvetati, ali će cvet biti krupniji.

Postoji i treća vrsta hibiskusa, a to je močvarni hibiskus, čija specifičnost su ogromni cvetovi. Poreklom je iz Floride, i kako mu ime kaže, raste u močvarama.

„Voli da je zemljište stalno vlažno, ali voli i da se zemlja malo sasuši, jer može da dođe do truljenja korena, ili da se koristi malč kako bi sačuvali vlagu zemljišta. Na jesen je bitno da se oreže, jer ako se ne oreže, mraz će da ubije gornji deo. Ali će biljka ostati živa i na proleće će ponovo da izbije, samo moramo da zapamtimo gde smo ga posadili“, ističe Ljiljana Sudar.

Pored ovih hibiskusa postoji i sobni koji je poreklom iz Kine. To je isto jako lepa i dekorativna biljka koja voli svetla mesta i mora da ima bar malo sunčeve svetlosti kako bi cvetao. Sadi se u baštensku zemlju bogatu tresetom, peskom i humusom.

„U toku cvetanja moramo ga stalno prihranjivati da se biljka ne bi iscrpela od velike količine cvetova. Ovo sobno cveće možemo da držimo i napolju, ali da ga ne izlažemo direktnom svetlu“, napominje inženjerka pejzažne arhitekture.

Zajedničko za sve tri vrste hibiskusa jeste da su medonosne i osim pčela privlače i leptire.