ReTuna – tržni centar gde se otpad pretvara u vrednu robu

„Nije bogat ko mnogo ima, neg' onaj kom' malo treba.“

U skladu sa ovom izrekom živi veliki broj građana Švedske, jedne od najuređenijih i najbogatijih država na svetu. Od vrtića uče da ne kupuju ono što im ne treba, da ono što ne koriste prosleđuju drugima, a otpad da recikliraju. Prethodno ga sortiraju po materijalima od kojih je sačinjen, kako bi ga lakše preradili u nov proizvod. Od ostataka hrane prave biodizel, a kanalizacione vode koriste za dobijanje biogasa.

Eksiltuna, najekološkiji grad na svetu

Kako bi ispunio svoj cilj, da bude najčistiji grad na svetu i klimatski neutralan do 2045. godine, gradić Eksiltuna od 100 000 stanovnika, udaljen oko stotinu kilometara od Stokholma, 2012. godine je uveo ekološku tranziciju kao prioritet ekonomskog i društvenog života građana.

Napravili su industrijsku zonu u kojoj najviše posluju preduzeća koja se bave reciklažom i transportom koji koristi zelenu energiju.

U ovom gradu rodio se i svetski gigant Volvo. Za njegovu proizvodnju danas se koristi takozvani zeleni čelik, dobijen uz korišćenje vodonika umesto fosilnih goriva.

Ipak, za oko ali i za dušu, najinteresantniji ekološki projekat ovog grada je ReTuna. Prvi ekološki tržni centar na svetu.

Od kontejnera do rafova, pa u krug, vredan dva miliona evra

ReTuna ima prodavnicu garderobe, bicikala i drugih prevozih sredstava za decu i odrasle, prodavnicu nameštaja, pa i radnje koje ne da liče, već zaista jesu antikvarnice i umetničke galerije.

Vlasnici su mali preduzetnici a među njima štrči i svetski gigant Ikea, koja prodaje polovne komade nameštaja svog brenda. Zakup prodavnica plaćaju opštini koja je finansirala projekat a robu dobijaju besplatno, iz reciklažnog centra koji se nalazi tik uz tržni.

Građani u ogroman reciklažni centar na otvorenom ulaze kolima. Mogu besplatno da ostave sav svoj otpad osim građevinskog i kuhinjskog. Sortiraju ga na gumu, metal, staklo, drvo a do ogromnih kontejnera ih navode znakovi i putokazi.

Obeležena su i mesta na kome mogu da se ostave nameštaj, posuđe, garderoba ili tehnika koji odmah ili uz malu popravku mogu ponovo da se koriste.

Nakon što građani ostave stvari koje im ne trebaju, mogu da uđu u tržni centar i kupe onošto je neko pre njih stavio u kontejner. U tržnom centru su i tapetarska i mehaničarska radnja koje popravljaju stvari koje se donesu sa strane.

Sajmon Glemtoft, generalni menadžer ReTuna recilažni šoping centra kaže da se stvari u ReTuni ne sortiraju po vrednosti. Vlasnici prodavnica unapred dostavljaju biznis plan i spisak stvari koje žele. Ako dve radnje žele istu stvar, dogovaraju se po principu „jednom ja, jednom ti“. Kaže da su njihovi kupci i bogati i oni sa niskim zaradama.

„Ovde možete kupiti televizor koji je korišćen svega dve godine i tako uštedeti dosta novca. Ali možete kupiti i ono što je neko ostavio, a što i dalje ima upotrebnu pa i umetnički vrednost“, navodi Glemtoft.

Glemtof izdvaja i najskuplju stvar do sada donetu u ReTunu. Dijamanstki prsten. Nije siguran da li ga je neko namerno ili greškom ostavio, pa su ga zato sklonili sa strane. Vlasnika čekaju više od godinu dana, a prsten će mu predati samo ako ga detaljno opiše ili još bolje, ako donese fotografiju na kojoj nosi izgubljeni to jest ostavljeni prsten.

Starudija+Dizajn = Apsajkl 

ReTuna ne prodaje samo korišćene stvari koje su dobro očuvane ili popravljene. Prodaju se i „apciklirane“ stvari. Apsajkl je lestvica iznad reciklaže i dešava se kada dizajneri osmisle garderobu, nameštaj ili nešto drugo u čiju proizvodnju su ugrađene sirovine iz neupotrebljivih predmeta.

Za decu besplatno

Vrtići Eksiltune sav materijal za kreativne radionice dobijaju besplatno. Njihovi nastavnici ovde dolaze po papir, karton i druge korisne sirovine. Imaju i menadžera za bezbednost, koji prethodno pregleda sve stvari namenjene deci. Često, deca organizovano dolaze u ReTunu i u praksi se uče održivoj kreativnosti.

ReTuna je nastala 2015. godine i prvobitno je zamišljena kao ekološki, neprofitabilan projekat ali vrlo brzo, već 2019 ovde je počeo da se zarađuej novac. Do danas, godišnji promet robom iznosi 2 miliona evra a predviđa se da će krajem ove godine taj iznos biti veći za četvrtinu. U tržni i reciklažni centar opština je uložila po 400.000 evra.