Dan biodiverziteta: Resursi biološke raznovrsnosti kao stubovi naše civilizacije

Svetski dan biološke raznovrsnosti ove godine se obeležava pod sloganom „Od sporazuma do akcije: Povratak na biodiverzitet“ koji se zasniva na rezultatima KOP-a 15.

Sada kada svet ima Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal (sporazum), težište i pažnja se preusmerava na njegovu implementaciju.

Sve strane koje su postigle Sporazum su se složile oko ključnih pitanja, uključujući ciljeve i zadatke, mobilizaciju resursa kao i raspolaganje informacijama.

Biološka raznolikost se često shvata u smislu širokog spektra biljaka, životinja i mikroorganizama, ali takođe uključuje genetske razlike unutar svake vrste — na primer, između sorti useva i rasa stoke, kao i raznolikost ekosistema (jezera, šume, pustinje, poljoprivredni pejzaži) koji su domaćini više vrsta, i koji omogućavaju interakcije među članovima (ljudi, biljke, životinje).

Resursi biološke raznovrsnosti su stubovi naše civilizacije. Riba obezbeđuje 20 odsto životinjskih proteina za oko tri milijarde ljudi. Više od 80 odsto ljudske ishrane obezbeđuju biljke. Čak 80 posto ljudi koji žive u ruralnim područjima u zemljama u razvoju oslanja se na tradicionalne biljne lekove za osnovnu zdravstvenu zaštitu.

Ali, gubitak biodiverziteta ugrožava sve, uključujući i naše zdravlje. Dokazano je da gubitak biodiverziteta može proširiti zoonoze - bolesti koje se prenose sa životinja na ljude - dok, s druge strane, ako sačuvamo biodiverzitet, on nudi odlične alate za borbu protiv pandemija poput onih uzrokovanih koronavirusima.

Iako se sve više priznaje da je biološka raznolikost globalno bogatstvo od ogromne vrednosti za buduće generacije, broj vrsta se značajno smanjuje određenim ljudskim aktivnostima. Imajući u vidu značaj javnog obrazovanja i svesti o ovom pitanju, UN su odlučile da obeležavaju Međunarodni dan biološke raznovrsnosti svake godine.

WWF Adria: Vreme je za globalnu akciju za očuvanje biodiverziteta

Pre više od deset godina populacije vrsta bile su smanjene za 30, a danas je to 69%, navodi se u saopštenju Svetske organizacije za zaštitu prirode.

Na Međunarodni dan biodiverziteta iz te organizacije upozoravaju na dramatičan pad bioraznovrsnosti u svetu i navode da „treba odmah preduzeti konkretne mere kako bismo prve pozitivne rezultate mogli da vidimo već za nekoliko godina“.

Takođe navode posignut sporazum (Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal), kojim se svet obvezao na zaustavljanje i poništavanje gubitka biodiverziteta do 2030 godine.

„Uprkos toj vesti koju smo očekivali dugi niz godina, gorak ukus današnjem slavlju ipak daju naučni podaci. Prema WWF-ovom poslednjem Izveštaju o stanju planete, populacije divljih vrsta u proseku su manje za 69% od 1970. godine, a posebno se ističu populacije slatkovodnih vrsta koje su smanjene za 83 odsto.

„Sada kada imamo globalni sporazum, potrebna je hitna akcija. Ne smemo da dozvolimo da se ponovi situacija s klimatskim pariskim dogovorom, koji je godinama čekao da bi se počelo sa realizacijom. Nauka je jasna, stanje prirode ozbiljno je narušeno, a donosioci odluka moraju što pre da uvrste zaštitu prirode u prioritetne teme", ističe Aleksandra Ugarković, saradnik za komunikacije u WWF Adriji.

Bioraznovrsnost je mreža života na zemlji. Više od 70% prirodnih površina prenamenjeno je u obradive površine. Na globalnom nivou, bacimo čak 40% hrane, koju smo proizveli na ovim obradivim površinama i tako pokazujemo da smo uzalud uništili mrežu života na tom području, podaci su WWF.

„Gubitak biodiverziteta je velika pretnja za sve nas – pojedinačno i na nivou država. Posebno treba istaći  poslovni sektor koji snosi poveći deo krivice i vreme je da se uključi u zaustavljanje uništavanja biološke raznovrsnosti. Zajedno s vladama, oni treba da osiguraju sredstva koja će obezbediti punu primenu Globalnog sporazuma i život u skladu s prirodom. WWF nudi ekspertizu i alate da pomogne korporacijama, ali nam iznad svega, uz čvrstu rešenost, trebaju i konkretne mere", dodaje Ugarkovićeva.